Možete da nas pratite
i putem aplikacije za
Besplatno na

BANJALUČANI O BEZBJEDNOSTI Na Laušu i u centru grada NAJNESIGURNIJI, četvrtina se ne bi obratila policiji

Banjaluka
Autor:

Foto: Siniša Pašalić/RAS Srbija

Naselje Lauš i centar grada su dijelovi Banjaluke u kojima se građani osećaju nesigurno i najviše ugroženo, a dobar dio Banjalučana se ne bi obratio za pomoć policiji ili bilo kome drugom u slučaju opasnosti, jer  smatraju da ionako nema svrhe.

To je pokazala anketa o bezbjednosti u Banjaluci koju je nedavno razmatrao i prihvatio Forum za bezbjednost građana, a u kojoj su Banjalučani odgovarali na 17 pitanja. Jedno od njih je glasilo: koji dio grada je najviše ugrožen. Iako se najveći dio ispitanika 36,34 odsto opredijelilo za odgovor  „drugo“  ili su naveli više naselja, bilo je dosta onih koji su dali konkretan odgovor na ovo pitanje.

Tako je 27,62 odsto navelo u ovoj kategoriji naselje Lauš, sljede Centar sa 15,66 odsto, Starčevica sa 7,39 odsto, Borik sa 4,51 odsto, Lazarevo sa 2,36 odsto, Aleja Centar sa 1,40 odsto, Zalužani 1,11 odsto, Nova Varoš 0,96 odsto, Motike 0,81 odsto, Petrićevac 0,81 odsto, Ada 0,52 odsto, Česma 0,30 procenta i Paprikovac 0,22 odsto.

Učesnici ankete su davali i mišljenje o stanju bezbjednosti u Banjaluci, u odnosu na druge gradove u RS, gdje više od pola ispitanika, ili 59,97 odsto, smatra da je ta situacija “ista kao i drugdje“, zatim slijedi „manje bezbjedan od drugih“ sa 23,34 odsto odgovora i na kraju „bezbjedniji od drugih“ sa 16,69 odsto.

U odnosu na period od prije 5 godina, bezbjednost u Banjaluci je za  najveći broj ispitanika (33,31 odsto) ista, 28,95 odsto smatra da je gora, 18,91 odsto da se “mijenja, čas bolje – čas gore”,  a skoro isto toliko da je bolja.

Građani su rangirali ključne uzroke nesigurnosti u Banjaluci, a prvi je stanje kriminaliteta, drugi je ekonomska situacija, treći je narkomanija i ostale sociopatološke pojave, pa porast nasilja u porodici, međunacionalni odnosi, nepoznavanje komšija i sugrađana, pojava sekti, dok su zadnji ekološki problemi.

Odgovorne za narušavanje bezbjednosti u Banjaluci u najvećem broju slučajeva, i to 26,44 odsto ispitanika vidi pojedince, 22,38 odsto kriminalne organizacije, 21,79 odsto razne grupe, te 19,87 odsto neadekvatan rad službi bezbjednosti.

Foto: Goran Šurlan/RAS Srbija

– Gotovo 78 odsto ispitanika problem vidi u postupanju pojedinaca, grupa i kriminalnih organizacija. Zabrinjava podatak da skoro 20 odsto ispitanika problem narušavanja bezbjednosti vidi u neadekvatnom radu subjekata bezbjednosti, što je vjerovatno rezultat dešavanja u gradu s kraja prošle i početka ove godine. Potrebno je uvesti mjere koje će doprinijeti jačanju povjerenja u subjekte bezbjednosti u gradu – precizirano je u izvještaju koji je dio ankete.

U slučaju ugrožavanja lične sigurnosti ili njihove imovine, 70,61 odsto građana bi se prvo za pomoć obratila policiji, ali bilo je i drugih stavova.  Čak 13,44 odsto bi zaobišlo policiju već bi se za pomoć obratilo rođacima i prijateljima, 12,19 odsto je izabralo opciju „nikome (ionako nema svrhe)“, a ostatak ispitanika se opredijelio za pravosudne organe (1,70%), privatne bezbjednosne agencije (0,96%), političke partije (0,81%) i vjerske institucije (0,30%).

Građani su rangirali stepen povjerenja u pojedine institucije. Najviše povjerenja je dobila policija, dok su na posljednjoj pozicijama pravosuđe, mediji i nevladine organizacije.

Iako su mediji dobili niske ocjene kada je u pitanju povjerenje građana, s druge strane, ova anketa je pokazala da se Banjalučani o mogućim  oblicima ugrožavanja bezbjednosti informišu i edukuju upravo putem mas medija (novine, televizija, radio, internet).

U izvještaju je navedeno da je potrebno prije svega unaprijediti rad pravosuđa, njegovu transparentnost i potencirati stručnost nad ostalim referencama pri zapošljavanju u sudskim institucijama dok mediji moraju biti slobodni i nezavisni od političkih, finansijskih i drugih uticaja.

Naglašeno je da rezultati ukazuju na to da se pitanje bezbjednosti mora „edukaciono institucionalizovati“ odnosno da se znanja iz ove oblasti moraju prevashodno dobijati tokom školovanja, a ne da tu funkciju preuzimaju mediji.

Predsjednik Foruma za bezbjednost građana Radislav Jovičić je rekao da će se ovaj Forum fokusirati na one nezadovoljne.

– Imamo petinu građana koji nisu zadovoljni stanjem bezbjednosti u odnosu na druge gradove ili jedna trećina građana misli da je stanje bezbjednosti u zadnjih pet godina gore nego što je sada. To nije zanemariv procenat u odnosu na broj ispitanika. Jedna četvrtina ispitanih građana se izjasnila da se ne bi obratilo nikom, jer smatraju da nema svrhe; to je veliki procenat i na tome treba puno da se radi – rekao je Jovičić.

Foto: Grad Banjaluka

Radislav Jovičić

Kazao je da je preporuka Foruma da se podaci iz ankete iskoriste za izradu Strategije bezbjednosti Banjaluke.

– To ne znači da treba napraviti strategiju radi strategije i da onda taj dokumenat na nekoj polici skuplja prašinu. Cilj je da predložimo gradonačelniku mjere koje, zajedno s drugim institucijama, treba preduzeti kako bi se taj procenat umanjio, a to se samo može postići povećanjem kvalieteta bezbjednosti i zaštite u gradu. Predložili smo gradonačelniku da se informacija o bezbjednosti uputi Skupštini grada. Ako je oni prihvate i smatraju da treba da se radi strategija, treba da se formira tim koji će biti zadužen za taj posao. Takva strategija bi, po njenoj izradi, ponovo došla pred odbornike sa preporukama, zaključcima i propisanim mjerama. Ako je odbornici prihvate, onda bi taj dokumenat imao svoju operativnu funkciju. Da li će takav plan prihvatiti odbornici ostaje da se vidi – naveo je on.

Učešće u anketi

Anketom je bilo obuhvaćeno 1.600 ispitanika od čega su 1.354 anketna lista prihvaćena i obrađena, a ostalih 246 su zbog nedostataka, nekompletnosti i nedosljednosti isključeni.

Jedno od pitanja u anketi  je bilo u kojoj mjeri se osjećaju sigurno u Banjaluci, a 44,90 odsto je odgovorilo sa uglavnom sigurno, 31,24 odsto je bilo neodlučno i reklo “ni sigurno ni nesigurno”, 10,49 odsto veoma sigurno, 8,79 odsto uglavnom nesigurno i na kraju 4,58 odsto veoma nesigurno.

Prema sadržaju izvještaja dobijeni odgovori su zabrinjavajući.

– Zabrinjava to što je više od 44 odsto ispitanika odgovorilo da nije sigurno u stanje svoje bezbjednosti odnosno da se osjećaju uglavnom nesigurno ili nesigurno. Potrebno je preduzeti mjere da se ovih preko 31 odsto, koji nisu sigurni u stanje svoje bezbjednosti prevedu u stanje u kome se osjećaju uglavnom sigurno ili sigurno – navedeno je u izvještaju.

Možete da nas pratite i putem aplikacije za Android ili iPhone/iPad.
Možete da nas pratite i na Facebook stranici

IZDVAJAMO