Tu se stvari komplikuju. U Velikoj Britaniji, Asanž je tražen zbog kršenja uslova kaucije 2012. godine. Danima prije nego što je ušao u ambasadu u Londonu, najviši sud u zemlji potvrdio je odluku o izručenju Australijanca Švedskoj zbog navoda o seksualnom zlostavljanju i silovanju, piše Blic.
Povreda tih uslova za kauciju ostala je na snazi tokom gotovo sedam godina koliko je Asanž proveo u ambasadi koja mu je nedavno ukinula azil. U satima nakon njegovog dramatičnog izbacivanja iz ambasade i hapšenja, sudija je proglasio Asanža krivim i naredio mu da se pojavi na sudu u maju radi kasnijeg izricanja kazne koja može da iznosi i 12 mjeseci zatvora.
Onda, tu je i američka akcija. Velika Britanija je zaprepastila svijet svojom objavom da je Asanž takođe uhapšen “u vezi sa privremenim zahtjevom za izručenje iz Sjedinjenih Američkih Država”. Ubrzo nakon toga, američko ministarstvo pravosuđa otpečatilo je optužnicu iz 2018. godine za zavjeru kako bi počinio krađu tajnih dokumenata zajedno sa Čelsi Mening 2012. godine.
Ova optužba nosi maksimalnu kaznu od pet godina zatvora. Čini se da njegove brige ne prestaju jer su američki tužioci već signalizirali da bi moglo doći do novih optužbi. Očekuje se da će Stejt department uskoro iznijeti nove optužbe protiv njega.
Iz “Vikiliksa” navode da Ministarstvo pravde SAD pokušava da izgradi slučaj protiv Asanža na osnovu Zakona o špijuniranju po kojem je lice moguće osuditi na kaznu smrću.
Asanž je portal “Vikiliks” osnovao 2006. godine, da bi objavio poverljive podatke o aktivnostima vlada nekoliko zemalja, uključujući SAD.
Britanske vlasti su prethodno rekle da neće izručiti Asanža ukoliko mu prijeti smrtna kazna.
Stvari dalje komplikuje i mogućnost nastavka švedskog slučaja. U trenutku kada je Asanž uhapšen, jedna od žena koja je tokom avgusta 2010. godine optužila osnivača “Vikiliksa” za silovanje, pozvala je na ponovno otvaranje švedske istrage.
Tužioci su postupili brzo i dodijelili predmet na razmatranje. Asanž se oduvijek plašio da bi, ako ga izruče Švedskoj, mogao biti brzo izručen SAD zbog njegovog rada sa “Vikiliksom”. Prema švedskom zakonu, sve optužbe koje se odnose na silovanje moraju biti podnesene do avgusta 2020. godine. Kada je CNN stupio u kontakt sa švedskim tužilaštvom, dobio je objašnjenje da se zahtjev za ponovno otvaranje slučaja još razmatra.
Hoće li biti izručen? I ako je tako, gdje?
U sadašnjem trenutku, zvanično postoji jedan privremeni zahtjev za izručenje za Asanža iz SAD.
Zahtjevi Britaniji za ekstradiciju u zemlje izvan EU regulisani su u delu 2 Zakona o izručenju iz 2003. Kada se odredi saslušanje o izručenju, sudovi u Velikoj Britaniji neće odlučivati o krivici. Sudija bi samo utvrdio da li zahtjev SAD zadovoljava britanske zakone. Sudija bi takođe razmotrio da li bi odobravanje izručenja prekršilo njegova ljudska prava.
Ako se sud uvjeri da tužba ispunjava proceduralne uslove, predmet će biti proslijeđen Ministarstvu unutrašnjih poslova radi donošenja konačne odluke o izručenju. Ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije Sadžid Džavid rekao je članovima parlamenta 11. aprila da zakon Velike Britanije nalaže da SAD imaju do 65 dana za slanje punih dokumenata o izručenju sudiji.
U međuvremenu, Asanž bi trebalo da se pojavi putem videolinka iz Belmarša pred sudijom u Vestminsterskom sudu 2. maja u vezi sa njegovom mogućom ekstradicijom – a donošenje odluke bi moglo potrajati godinama.
– Radi se o međunarodnoj zabrinutosti da se izdavači drže u zatvoru visokog stepena bezbjednosti pred ekstradicijom u SAD zbog njegovog rada koji je vodio i osvajanju novinarskih nagrada širom svijeta. Veoma smo zabrinuti za njegovo zdravlje – rekla je za CNN Dženifer Robinson, jedan od advokata Asanžovog pravnog tima.
Ukoliko Švedska odluči da nastavi sa legalnom procedurom, moraće da popuni Evropsku poternicu (EAW).
Švedska je ranije izdala potjernicu za Asanžom 2010. godine, za koju je on rekao da ga je prisilila da zatraži zaštitu od Ekvadora godinama kasnije. Važi širom Evropske unije od 2004. godine, EAW je dizajniran da ubrza dugotrajne operacije izručenja i omogućava članicama EU da traže hapšenje i predaju kriminalaca u drugim državama članicama.
Đovana Fiorentino, advokat za ekstradiciju izjavila je za CNN da su EAW “mnogo jednostavniji za razliku od zamršenijih zahteva za ekstradiciju koji su kvazi-pravosudni i politički jer u njima državni sekretar ima konačnu odluku”.
Ukoliko Švedska bude zahtjevala izručenje, Džavid će morati da odlučuje čiji zahtjev ima prioritet, rekla je advokat Rebeka Niblok.
– To bi bila veoma teška odluka za ministra unutrašnjih poslova da donese odluku, jer bi onda morao da odluči o ozbiljnosti krivičnih djela … silovanju protiv kompjuterskog upada. Po mom mišljenju, krivično djelo silovanja bi bilo ozbiljnija – ono nosi kaznu doživotnog zatvora u ovoj zemlji – rekla je ona.
Može li Asanž da bude poslat u Australiju?
U međuvremenu, u Australiji, Asanžovi roditelji su pojačali napore da se aktivista dovede kući. Greg Barns, advokat Asanžovog oca Džona Šiptona, rekao je da su Asanžovi roditelji zabrinuti za njegovo zdravlje i zbog toga što je on u zatvoru sa maksimalnim obezbjeđenjem.
Barns je rekao da par “želi da dovede Džulijana nazad u Australiju” i istakao pravni prioritet u slučaju Dejvida Hiksa, australijskog građanina optuženog da podržava terorizam u Avganistanu i prebačenog u Guantanamo 2002. Hiksov otac vodio je neumornu kampanju da bi svog sina vratili u svoju domovinu, i na kraju je intervenisala australijska vlada i vratila ga u otadžbinu.
Zbog toga, kaže Barns, izgledi da se Asanž vrati u Australiju nisu nerealni.
– Džulijanov slučaj je drugačiji, ali postoje neke sličnosti, ovdhe među Australijancima postoji mišljenje da je američki pravosudni sistem politički – rekao je on.
Za sada Asanžova sudbina počiva na britanskim sudovima. Kako god da, jedno je sigurno: odlazak iz ambasade nije bio kraj njegove se njegov slučaj razvija priče, već zapravo početak.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu