Iza ove ideje stoji široj javnosti nepoznat Forum za etiku i usklađenost BiH, a finansira je Ministarstvo spoljnih poslova SAD.
U političkom smislu, dovoljno razloga da ovakva inicijativa ne prođe, ali je veoma zanimljivo šta ona predviđa.
Cilj je „natjerati“ BiH da formira instituciju za zaštitu privrednika i preduzetnika koja će biti posrednik u sporovima između privrede i državnih organa.
Korupcija
Kako je navedeno u dopisu upućenom, između ostalog, i Parlamentarnoj skupštinu BiH, takvog ombudsmena imaju Ukrajina, Kirgistan, Kazahstan, Poljska, Albanija…
Kao razlog za ovakav potez navodi se korupcija u BiH.
– U zemljama tranzicije, zbog visoke korupcije i slabe vladavine prava postoji potreba za specijalizovanim, nezavisnim institucijama koje će služiti kao zaštitnik legitimnih poslovnih interesa i posrednik u sporovima između privrede i državnih organa – piše u dopisu koji potpisuje asocijacija „West East Forum for Ethics and Compliance“ (WEFEC).
Planirana su tri sastanka sa zainteresovanim stranama: 25. aprila sa prestavnicima privredne zajednice, 26. aprila sa predstavnicima vlasti, a potom 24. maja 2023. zajednički sastanak.
– Osnovna svrha uspostavljanja biznis ombudsmena je da doprinese transparentnosti državnih institucija u njihovom odnosu sa privrednom zajednicom i spriječi nepravedan tretman privrednih subjekata. Institucija prima i na administrativnom nivou istražuje i analizira žalbe u vezi s potencijalnim nepravilnostima i drugim povredama legitimnih interesa privrednih subjekata, nastalih radnjama ili propustima državnih organa i njihovih službenika. Pored toga, institucija biznis ombusdmena predlaže konkretne i sistemske mere u cilju poboljšanja efikasnosti i integriteta državnih institucija, čime se sprečava ponavljanje nepravilnosti u budućnosti – navode inicijatori.
“Nema šanse”
Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj PS BiH razmatrala je juče ovaj dopis. Članica te komisije i srpski delegat u Domu naroda BiH, Snježana Novaković Bursać, kaže da se radi o jednoj od mnogobrojnih inicijativa kojom neka nevladina organizacija opravdava postojanje i novac koji je dobila.
– Mislim da je na nivou BiH i previše osnovano nekih agencija, pri čemu se nakon par godina više ne može ni naslutiti njihova svrha. U konkretnoj inicijativi je previše pitkih i skladnih rečenica. Ali, kada prevedete suštinu, kada vidite da je slična praksa u Poljskoj, Uzbekistanu i Ukrajini, novcem koji potiče iz SAD, mislim da se može nazreti čemu bi ovako nešto vodilo. Mislim da nema nikakve šanse da prođe – kaže Novaković Bursać za Srpskainfo.
Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, takođe je skeptičan prema inicijativi. Kaže da u Srpskoj i BiH postoji dovoljno institucija i organizacija, među kojima je i Unija, koja ima dovoljno dobre odnose sa državom da može da rješava probleme poslovne zajednice.
– Uvođenje još jedne institucije, za koju ne znamo ni ko bi je finansirao… nisam siguran da nam treba i da može da ostvari neke efekte. Dosta toga je nejasno – ocjenjuje Trivić za Srpskainfo.
Cilj institucije
Predsjednik Foruma za etiku i usklađenost u BiH, koji ima sjedište u Istočnom Sarajevu, je Bojan Bajić. Domaćoj javnosti poznat kao bivši predsjednik i jedan od osnivača Naše stranke.
Bajić za Srpskainfo tvrdi da u BiH nema dovoljno specijalizovanih institucija koje štite biznis od nepravilnosti sa strane države.
– Uglavnom sve institucije štite državu od biznisa. Krenite od inspekcija, poreskih uprava… Poslovna udruženja nemaju nikakve državne nadležnosti kojima bi mogle da djeluju, ako dođe do nepravilnosti od države. Biznis ombudsmen je možda viđen kroz pandane u zaštiti ljudskih prava, prava djece. To bi trebalo da bude institucija koja cjelovito štiti interese biznisa. U tome je poenta, da država da mandat takvoj instituciji – kaže Bajić.
Ipak priznaje da „lokalne politike, s vremena na vrijeme, mogu da poremete različite inicijative“.
– Ovo nije prvi put da u Republici Srpskoj postoji otklon od zapadne podrške. Imali smo to u periodu od 1997, sljedeći talas je bio od 2005. do 2008. Ovo je, koliko se dobro sjećam, neki treći talas. Ali mislimo da dugoročno to ne može da šteti inicijativi zato što će ona da izbaci vrlo kvalitetne argumente u različitim državama u svijetu, zašto je biznis ombudsmen koristan. Njegova potreba za lokalni biznis se teško može osporiti. U ovom trenutku američka Ambasada podržava ovu inicijativu, ali će je u nekom narednom periodu podržati i EU i druge države. Zašto ne entiteti, kantoni i BiH – dodaje Bajić.
Finansijski efekat
Praksa, ovlaštenja i finansiranje biznis ombudsmena razlikuju se od zemlje do zemlje, tamo gdje postoje. U Poljskoj se finansira iz budžeta države, oko četiri miliona evra godišnje, i ima 57 zaposlenih. Interventna ovlaštenja omogućavaju mu da zahtijeva od javnih organa da daju informacije ili dosijee koje se odnose na tačno određene predmete, ima mogućnost podnošenja tužbe upravnom sudu ili da zahtijeva od Vrhovnog suda da riješi problem. Postupa po službenoj dužnosti ili po žalbama privrednika, usluge su besplatne i ne bavi se sporovima između privrednika.
Kako je navedeno u analizi, u Ukrajini biznis ombusdmen je osnovan 2014. i njim upravljaju tri partnera u nadzornom odboru: Savjet ministara Ukrajine, međunarodne finansijske institucije (EBRD i OECD) i nezavisna poslovna udruženja, i svi imaju po jedan glas. Piše da ima 23 zaposlenih i finansira se iz donatorskog računa kojim upravlja EBRD.
– Za sedam godina rada (od 2015. do 2021.) institucija je primila oko 10.500 pritužbi od kojih je istraga zatvorena za 70 odsto slučajeva. Ukupni finansijski efekat rada institucije premašio je 570 miliona američkih dolara – navodi se u obrazloženju inicijative za BiH.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu