Srećom, Bog nas je spasao. Tada sam shvatila da ja imam neku misiju u ovom životu – započela je svoju priču Jovana, pa nastavila:
– Brat i ja smo se zatvorili u tu vitrinu za piće. To nije frižider, to su vam one vitrine, koje morate da, izraziću se narodski, ‘rgnete’ svom snagom da biste ih otvorili, da biste izvukli gajbice. Sreća, ta vitrina je bila isključena, bila je spremna za bacanje u smeće, jer je bila stara, pa je guma od vratanca bila oslabila. Ali, mi nismo mogli da je otvorimo. I, pazi ti moj mozak, moj brat Aca naglo počinje da se guši. Napominjem, tada sam imala pet godina, brat i ja smo isto godište. Sjetila sam se da je iznad nas sudopera. Izvukla sam cijev i mi smo disali na slivnik 10 do 15 minuta. Malo on, malo ja… Dok nisu probili vrata, dok nas nisu čuli. Bog nas je spasao – zaključila je Jovana.
Podsjetimo, Jovana Jeremić rođena u Ljigu, a odgajila ju je radnička porodica. Uvijek se rado seća svog djetinjstva, te ističe da su je mnoge životne nepravde oblikovale u ono što je postala danas, piše Srbija Danas.
– Ništa ne bih promijenila. U kafani sam upoznala mnogo javnih ličnosti. Voljela sam da provirim, kad mi kažu da je neko poznat došao. Imam mnogo lijepih uspomena iz kafane, ne stidim se toga. Znala sam ko šta voli da jede, posmatrala sam ih, a neke i upoznala – rekla je Jovana jednom prilikom.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu