U međuvremenu, Džonson je u popodnevnim satima izgubio parlamentarnu većinu nakon što je poslanik konzervativaca Filip Li prešao u redove proevropske partije liberalnih demokrata.
Zakonom, čiji je nacrt već osvanuo na Tviteru, od Džonsona se tražiti odlaganje Bregzita do 31. januara 2020. godine, osim u slučaju da poslanici odluče da ranije podrže postojeći sporazum, neki novi sporazum ili odobre izlazak Velike Britanije iz evropskog bloka bez sporazuma čemu se grupa poslanika koja podnosi zakon najoštrije protivi.
This is a masterful piece of drafting:▫️ All stages of the Bill in Commons on Wednesday▫️ 2nd Reading at 3pm, all remaining stages 5pm to 7pm▫️ Govt cannot try to prorogue Parliament this week this motion takes control of NI Executive Act and prevents a debate before Monday https://t.co/iiUFeMZK5n
Chris White (@cgwOMT) September 3, 2019
Novi izbori na vidiku?
Večerašnje glasanje za opozciju je jedna od najvažnijih, ako ne i ključna bitka da zaustave izlazak Velike Britanije iz EU bez sporazuma.
Parlament radi od danas do 9. septembra, kada počinje suspenzija koju je Džonson tražio od kraljice. Vrata parlamenta biće zatvorena do 14. oktobra, dvije nedjelje do isteka roka do kojeg britanski premijer najavljuje da će Velika Britanija napustiti EU, sa sporazumom ili bez njega.
Ipak, ako večeras zakon o odlaganju Bregzita bude usvojen, od povratka u parlament 14. oktobra vjerovatno nema ništa. Tog dana Britanci će izgleda izaći na birališta.
Britanski mediji pozivajući se na izvore bliske Džonsonovom kabinetu pišu da su izbori gotovo sigurni i da je upravo 14. oktobar dan za kada će biti raspisani.
Džonson, koji se sinoć obratio javnosti nakon hitne sjednice u Dauning stritu 10, nije direktno potvrdio raspisivanje izbora, ali to se moglo naslutiti između redova.
– Ako poslanici budu glasali o odlaganju, to bi “odsjeklo noge” britanskoj poziciji u Briselu i bilo kakvi dalji pregovori bili bi onemogućeni. Ja ne želim izbore, vi ne želite izbore. Hajde da se držimo onoga što narod želi – rekao je Džonson.
Ipak, izbori će možda biti jedna opcija, ako zakon bude usvojen. Džonson je i sinoć još jednom potvrdio da “ne postoje okolnosti pod kojima će od Brisela tražiti odlaganje”.
– Pokažimo našim prijateljima u Briselu da smo ujedinjeni. Poslanici bi trebalo da glasaju protiv Korbinovog odlaganja koje nema svrhu. Želim da svi znaju – ne postoje okolnosti pod kojima ću od Brisela tražiti odlaganje. Izlazimo 31. oktobra – naglasio je Džonson.
U istom obraćanju, britanski premijer je insistirao da poslanici ne treba da glasaju o odlaganju jer “izgledi za novi sporazum sa Briselom rastu”, zato što kako je rekao zvaničnici EU znaju da Britanija ima jasnu viziju o tome šta želi.
Ipak, male su šanse da je zaista tako. EU ne odustaje od “bekstop” sistema za granicu sa Sjevernom Irskom, dok Džonson ne odustaje od zahtjeva da se taj sistem ukine.
Džonson je pokušao da natjera EU da pristane na njegove uslove upravo prijetnjom da će izaći iz evropskog bloka bez sporazuma, što znači da “besktop” sistem pada, ali i da Brisel neće dobiti 41 milijardu evra koliko je Tereza Mej dogovorila da Londona treba da plati. Ostrvski mediji pišu da je cifra koju Džonson planira da plati u tom slučaju tek oko devet milijardi.
Usvajanjem ovog zakona Džonson bi izgubio mogućnost da prijeti Bregzitom bez sporazuma, mogućnost da ga sprovede ukoliko to bude potrebno i prekršio bi svoje glavno obećanje – izlazak do 31. oktobra.
Ipak, sve zavisi od toga da li će opozcija predvođena Laburistima i Korbinom uspjeti da skupi dovoljan broj glasova da usvoji zakon. To za sada nije poznato. Ključnu ulogu imaće pobunjenici iz Džonsonovih redova.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu