Čak i u običnoj recesiji , S&P 500 može pasti za 30 odsto – rekao je Rubini, predsjednik i glavni izvršni direktor Roubini Macro Associates, u intervjuu u ponedeljak.
U „stvarnom tvrdom sletanju“, koje očekuje, mogao bi da padne za 40 odsto.
Rubini, čija je predviđanja o krahu stambenog balona od 2007. do 2008. donijela nadimak dr. Propast, rekao je da oni koji očekuju plitku recesiju SAD treba da gledaju na velike stope duga korporacija i vlada.
– Kako stope rastu i troškovi servisiranja duga rastu, „mnoge zombi institucije, zombi domaćinstva, kompanije, banke, banke u sjenci i zombi zemlje će umreti – rekao je on.
– Pa ćemo vidjeti ko će plivati go – prenosi Blumberg.
Rubini, koji je upozoravao da će nivoi globalnog duga povući akcije, rekao je da će postizanje stope inflacije od 2 odsto bez “tvrdog pada” biti nemoguća misija za Federalne rezerve. On očekuje povećanje stope za 75 baznih poena na trenutnom sastanku i 50 baznih poena u novembru i decembru. To bi dovelo do toga da stopa fondova Fed-a do kraja godine bude između 4 i 4,25 odsto.
Međutim, uporna inflacija, posebno u platama i uslužnom sektoru, značiće da Fed „vjerovatno neće imati izbora“ osim da poveća više, rekao je on, uz stope na fondove koji idu ka 5%.
Povrh toga, negativni šokovi ponude koji dolaze od pandemije, rusko-ukrajinskog sukoba i kineske politike nulte tolerancije na Kovid donijeće veće troškove i manji ekonomski rast. Ovo će otežati trenutni cilj FED-a za „recesiju rasta“ — produženi period oskudnog rasta i rastuće nezaposlenosti kako bi se zaustavila inflacija.
Jednom kada je svet u recesiji, Rubini ne očekuje lijekove za fiskalne stimulacije, jer vlade sa prevelikim dugom „ponestaju bez fiskalnih metaka“.
Visoka inflacija bi takođe značila da „ako koristite fiskalne stimulacije, pregrevate agregatnu tražnju“.
Kao rezultat toga, Rubini vidi stagflaciju kao iz 1970-ih i ogromne dugove kao u globalnoj finansijskoj krizi.
– To neće biti kratka i plitka recesija, biće teška, duga i ružna – rekao je on.
Rubini očekuje da će američka i globalna recesija trajati do 2023. godine, u zavisnosti od toga koliko će jaki šokovi u snabdijevanju i finansijski problemi biti. Tokom krize 2008. najteže su pogođena domaćinstva i banke. Ovog puta, rekao je on, korporacije i banke u senci, kao što su hedž fondovi, privatni kapital i kreditni fondovi, „će implodirati“
U Rubinijevoj novoj knjizi, „Megapretnje“, on identifikuje 11 srednjoročnih negativnih šokova u snabdijevanju koji smanjuju potencijalni rast povećanjem troškova proizvodnje. To uključuje deglobalizaciju i protekcionizam, premeštanje proizvodnje iz Kine i Azije u Evropu i SAD, starenje stanovništva u naprednim ekonomijama i tržištima u razvoju, ograničenja migracije, razdvajanje između SAD i Kine, globalne klimatske promjene i ponavljajuće pandemije.
– Samo je pitanje vremena kada ćemo dobiti sljedeću gadnu pandemiju – rekao je on.
Njegov savjet za investitore: – Morate da budete laki u pogledu akcija i da imate više gotovine. Iako je gotovina erodirana inflacijom, njena nominalna vrijednost ostaje na nuli, „dok akcije i druga imovina mogu pasti za 10%, 20%, 30%.
U fiksnom prihodu, on preporučuje da se držite podalje od dugoročnih obveznica i da dodate zaštitu od inflacije od kratkoročnih trezora ili obveznica indeksa inflacije kao što je TIPS, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu