Danas je 200. dan otkako je Rusija započela invaziju u punom obimu. Tokom tog vremena Ukrajina ne samo što se nije predala već je naučila da uzvrati ruskim osvajačimav- objavio je na Tviteru multimedijski projekt “UkraineWorld”, piše Blic.
Ukrajinska kontraofanziva počela je krajem avgusta i prvo se fokusirala na južni region Hersona. Istoimena prestonica te oblasti, crnomorska luka Herson severozapadno od Krima, zauzeta je još na početku invazije. Ali, tek što je Moskva tamo preusmerila svoju pažnju i trupe, Kijev je pokrenuo drugu, veoma efikasnu ofanzivu na region Harkova.
Ruske snage povukle su se iz Izjuma, svog glavnog uporišta na severoistoku Ukrajine u subotu, u iznenadnom padu jedne od glavnih linija fronta. Brzi pad Izjuma bio je najteži poraz Moskve od marta, kada su ruske trupe bile prisiljene da se povuku se iz okoline Kijeva. To bi takođe mogla da bude odlučujuća prekretnica u ratu, s hiljadama ruskih vojnika koji su pobjegli i napustili svoju opremu i zalihe municije.
I sam Zelenski je prokomentarisao povlačenje ruske armije, navodeći da je ona “demonstrirala ono najbolje što može – da pokaže svoja leđa”. Dan ranije je rekao da su ukrajinske snage zauzele preko 30 gradova i sela na istoku zemlje u oblasti Harkova. Institut za proučavanje rata je u nedelju naveo da je Ukrajina povratila 2.500 kvadratnih kilometara u Harkovskoj oblasti i objavio mapu koja prikazuje oslobođena područja.
“Njujork tajms” navodi da je rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo povlačenje iz Izjuma i da je munjevita ukrajinska ofanziva na sjeveroistoku preoblikovala ono što je postalo rat na iscrpljivanje. Proruske vlasti u Harkovu rekle su stanovnicima da pobjegnu u Rusiju da “spasu život”, kako je javio TASS, dok Rojters prenosi da su svedoci opisivali saobraćajne gužve stvorene masom koja je napuštala teritoriju.
-Izjum je danas oslobođen – izjavio je u subotu gradonačelnik Valerij Marčenko.
Ušli u teritoriju 50 kilometara
Ukrajinske snage su prethodno oslobodile gradić Balaklije i ušle u Kupjansk, dok su se društvenim mrežama delile fotografije vojnika kako ispred tamošnje gradske većnice dižu plavo-žutu zastavu.
Britansko Ministarstvo odbrane je navelo kako je protivnapad “vjerovatno zatekao” Ruse i da su ukrajinske snage napredovale “do 50 kilometara duboko u teritoriju koja je prethodno bila pod kontrolom Rusa na uskom frontu”, dok su ruske snage oko Izjuma opisane kao “sve više izolovane”.
Generalštab ukrajinske vojske je u petak istakao da su napredovali “50 kilometara za svega tri dana”.
“Kijev independent” je u međuvremenu objavio da su ukrajinske vazduhoplovne snage u nedjelju oborile ruski bombarder Su-34, bez navođenja daljih informacija.
Navodeći da će posljednja 72 sata rata u Ukrajini verovatno proučavati generacije budućih vojnih oficira i istoričara, britanski Telegraf prenosi da se pojavljuju i izveštaji da je Ukrajina povratila i aerodrom u Donjecku i da se njene snage kreću ka obali Crnog mora – bilo prema Marijupolju ili Melitopolju.
A samo su, navodi list, “probušili rupu kroz slabo čuvanu rusku liniju fronta istočno od Harkova, presecajući rusku logistiku i primoravajući na povlačenje velike ruske kontingente sa više mesta, od čega su najvažnija Izjum i Kupjansk. Bez ta dva grada Rusija ne može efikasno da snabdeva svoje snage na severoistoku ili istoku Ukrajine i mogu se očekivati dalji kolapsi, povlačenja i predaje ruskih vojnika.
Nije jasno koliku je kontrolu Ukrajina obezbijedila nad Izjumom, niti da li će Rusija pokušati da povrati grad. Ipak, gubitak strateškog železničkog čvorišta koje su Rusi zauzeli početkom aprila nakon višenedeljnih borbi moglo bi da označi tačku prekretnicu u ratu, zasenjenu samo ponižavajućim porazom u području oko Kijeva ranije na početku invazije.
Pritisak da se Kijev pokaže
Postoji pritisak na Kijev da pokaže napredak u svom otporu pre dolaska zime, usled pretnji ruskog predsednika Vladimira Putina da će obustaviti snabdevanje Evropom energentima ako se nametnu ograničenja cena na ruski izvoz nafte i gasa.
Ako Ukrajina uspije da zadrži kontrolu nad dobijenim teritorijama to bi bio težak udarac za Rusiju, koja je do sada pretrpela velike gubitke. Takođe, to bi bio značajan podsticaj za Ukrajinu, koja želi da pokaže Zapadu od kojeg dobija svoje oružje da zaslužuje njegovu podršku.
U subotu je njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posjetila Kijev, a Zelenski je pre nje ugostio poljskog premijera Mateuša Moravjeckog, letonskog predsednika Egilsa Levitsa, te američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je najavio novi paket pomoći od 775 miliona dolara, Amerika do sada vojno pomogla Ukrajini sa 10,6 milijardi dolara, kako je saopštio Stejt department.
Rusima sada prijeti slom na dva fronta jer je Ukrajina, sem kontraofanzive na sjeveroistoku, pokrenula napade i na jugu zbog čega je, kako piše “Jutarnji list”, “očajni Putin” pozvao Čečene u pomoć da podrže ruske trupe u okupiranim delovima Hersonske oblasti. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine navodi da je grupa od oko 1.300 boraca iz čečenskih jedinica Ramzana Kadirova stigla u tu oblast.
Ruske snage drže i region Zaporožja dalje na sjeveru. U tom području se nalazi najveća nuklearna elektrana u Evropi, čiji je poslednji od šest reaktora ugašen u nedelju nakon upozorenja na opasnost.
Telegraf piše da je “Putin gotov”, da su Ukrajinci veoma blizu pobede i da je ono što sada viđamo u ratu znači “dezintegraciju ruskih snaga u Ukrajini”.
Gubici
Obje snage su do sada pretrpele teške gubitke u najvećem evropskom konfliktu od Drugog svetskog rata. Ukrajina je prošlog meseca objavila da je poginulo skoro 9.000 njenih vojnika. Iako Moskva nije prijavila svoje gubitke od marta, zapadni stručnjaci procenjuju da je od početka invazije ubijeno, ranjeno, zarobljeno ili dezertiralo preko 80.000 njenih vojnika.
Svetska banka, Evropska komisija i ukrajinska vlada saopštile su u petak da je invazija do sada uzrokovala više od 97 milijardi dolara štete i da su procenjeni troškovi obnove Ukrajine dosegli 349 milijardi.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu