Politika

DEP predviđa da će u BiH "cvjetati ruže": Šta nas sve očekuje do 2026. godine

Prema projekcijama Direkcije za ekonomsko planiranje (DEP), u periodu 2023.-2026. godina u Bosni i Hercegovini će „cvjetati ruže“.

Institucije BiH u Sarajevu
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Može se očekivati ekonomski rast sa prosječnom stopom godišnje od oko tri odsto, ali i rast gotovo svih ekonomskih parametara.

Kriterijumi koji će presudno uticati na stanje u BiH su svjetske cijene, inflacija i ekonomski rast u državama EU. U Informaciji o perspektivama za BiH do 2026. godine, DEP procjenjuje da će industrijska proizvodnja takođe rasti, doduše sporije nego što se očekivalo.

Zaposlenost

– Prema podacima Eurostata za 2022. u zemljama EU zabilježen je ekonomski rast od oko 3,5 odsto u odnosu na isti period, dok je rast fizičkog obima industrijske proizvodnje iznosio oko dva procenta. Čini se da je sličan trend kretanja privredne aktivnosti primetan i u BiH. Prema trenutno raspoloživim preliminarnim podacima BHAS za 2022. godinu, u BiH je registrovan rast fizičkog obima industrijske proizvodnje od 1,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Sličan trend nastavljen je i u 2023. godini – piše u ovom dokumentu.

Dalje se predviđa i porast zaposlenosti u BiH.

Građevinski radnici
FOTO: MIOMIR JAKOVLJEVIĆ/RINGIER

– Uz bolje poslovne prilike stvorili bi se uslovi za nastavak postepenog rasta broja zaposlenih lica. Pretpostavljeni ekonomski rast bi se trebao odraziti na rast broja zaposlenih u mnogom djelatnostima. Kao i prethodnih godina, očekuje se da bi doprinos rastu broja zaposlenih mogao biti skromniji u javnom sektoru u odnosu na ostala područja djelatnosti. Najveći broj zaposlenih osoba bi mogao ostati i dalje u oblasti trgovine i prerađivačke industrije, koje ujedno zapošljavaju najviše radnika (oko 39 odsto). Generalno, uz povoljniju poslovnu klimu, kako u BiH tako i u okruženju i zemljama EU, u periodu 2024-2026. očekuje se povećanje broja zaposlenih lica oko 1,7 odsto u odnosu na godinu ranije, uz uvećanje neto plata od 3,2 – 3,9 procenata – procenjuje Direkcija.

Rizici

Međutim, priznaju da u ovoj oblasti postoje posebni rizici. Uz sporiji ekonomski rast, manji obim investicija, trgovine i uopšte lošije uslove poslovanja, rast broja zaposlenih osoba i zarada bi mogao biti niži od pretpostavljenog u osnovnom scenariju. Pored toga, stalno smanjenje radne snage (kroz migracije stanovništva) mogao bi uticati na posmatrane indikatore tržišta rada, kao i na nivo kupovne moći i životnog standarda.

Kada je riječ o cijenama, hrabre procjene su da će padati u odnosu na sadašnje, te da će inflacija u BiH u 2024. iznositi 3,1 odsto, potom 2,25 procenata, a u 2026. godini samo 1,9 odsto. Međutim, presudan uticaj na cijene u BiH imaju svjetske cijene energenata i hrane.

Pročitajte još

– Evropska centralna banka predviđa da bi se inflacija u evrozoni mogla nastaviti kretati silaznom putanjom i iznositi 2,9 odsto u 2024. uz smanjenje cijena sirove nafte za 5,8 odsto godišnje, dostigavši 77,8 dolara po barelu. U 2025. takođe se predviđa pad cijena sirove nafte od pet odsto, a inflacija u evrozoni bi mogla biti niža i iznositi 2,1 odsto. Prema predviđanju ECB, cijene prirodnog gasa tokom 2024-2025. godine ne bi se trebale značajno mijenjati, kao što je to bio slučaj u 2022. – navodi DEP.

Procjena je da će u periodu 2024.-2026. kreditna aktivnost u BiH imati prosječnu stopu rasta između 6,3 i sedam odsto, pri čemu će doprinos kredita privatnih preduzeća imati znatno veći udio u odnosu na 2022. i 2023. Isto tako, stopa rasta ukupnih depozita na kraju 2023. godine iznosiće oko 5,6 odsto, dok će u periodu do 2026. stope rasta biti između 8,5 i devet procenata.

Između ostalog, DEP predviđa rast direktnih stranih investicija, posebno u energetici, kao i popravljanje spoljnotrgovinskog bilansa.

„Ne možemo mimo svijeta“

Ekonomista Svjetlana Cenić kaže da ovakve prognoze nisu realne i da to zna čak i Direkcija kada planira. Ističe da postoji mnogo sličnih planova, poput prognoze Centralne banke BiH.

Svetlana Cenić
FOTO: N1/SCREENSHOT

– Sve je u koliziji. Ne možemo mi biti mimo svijeta. Samo pogledajte odnos uvoza i izvoza, stvari će postati mnogo jasnije. Drugo, ako pogledate najnovije podatke gdje je najveća inflacija, kada je u pitanju hrana, i tu smo u vrhu. Ne znam na čemu baziraju taj optimizam, ako ga je revidirao i MMF, koji je redovno optimističan. Stvarnost pokazuje drugo. Očekuje se rast kamata i to svakako nije ohrabrujuće – kaže Cenićeva za Srpskainfo..

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu