Dok su točkovi njegovog kamiona gutali kilometre, gutao je i on knedle usamljenosti, vjerujući da negdje kod kuće neko broji dane do njegovog povratka.
– Često nisam znao ni koji je dan. Samo sam vozio. Znao sam da svaka vožnja donosi još koji dinar više za kuću, za djecu, za nju… Mislio sam da gradimo život zajedno – priča Jovica.
Problemi su nastali u poslednjih par godina. Kako kaže Jovica, osjetio je kao da se udaljavaju, kao da se njegova supruga hladi.
– Ja sam mislio da je to normalno, ja sam stalno na putu, ona sama sa djecom. Viđamo se tri puta godišnje, kad uspijem da dobijem odmor. Ja sam uvijek odbrojavao dane do našeg dolaska, a ona moje odsustvo pametno iskoristila – istakao je on, prenosi Stil.
A onda – šok.
– Tog jutra se toliko čudnih stvari izdešavalo, kao da je bog namještao da se sve poklopi. Imao sam turu za Beč, imao istovar. Kad je trebalo da nastavim dalje, šef me zovnuo i rekao da će kamion da preuzme kolega sa jednim mlađim dečkom, da ga obučava, a ja da idem kući i da se javim kroz par dana. Bio sam blizu Kruševca pa sam odlučio i da se ne javljam mojima, da ih iznenadim. Vraćao sam se avionom do Beograda, pa tamo svratio u šoping, da kupim nešto za klince i za suprugu parfem koji voli. Ušao sam tiho, nisam hteo da je budim… A onda sam čuo smeh. Muški smeh. U mojoj kući. U našem krevetu- istakao je on.
Jovica je, kako kaže, zanemeo. Noge su mu klecale, ruke drhtale, a srce – kao da je stalo.
– Kad sam vidio s kim me vara… odrazilo se na moje zdravlje. Znate onaj osjećaj kad krv krene da vam ključa, a telo da se hladi? To. Taj čovjek… bio mi je nekadašnji kolega, čak sam mu i pozajmljivao pare kad nije imao – istakao je on.
– Znam da mi je zujalo u ušima, mrak pao na oči. Plašio sam se svojih postupaka, a moja žena… neprepoznatljiva. Mrtva hladna. Kao da je to sasvim uobičajen prizor. Kasnije sam shvatio da je to za nju bilo olakšanje. Kao da je samo čekala da ja kažem – odlazi! Pa da bude da sam ja taj koji je odlučio da se rastanemo – rekao je on.
Dok Jovica danima nije znao da li je u snu ili u javi, njegova supruga je, bez trunke kajanja, spakovala kofere i otišla – s ljubavnikom. A pare? Sve što je godinama slao kući – istopile su se na putovanjima, salonima ljepote, večerama i poklonima za drugog muškarca.
– Zamislite da 12 godina radite, ne viđate decu, živite na autoputu, a onda shvatite da ste zapravo finansirali tuđu ljubavnu romansu – kaže Jovica kroz gorak osmeh.
Danas pokušava da se oporavi – kaže da je ubrzo saznao da ima šećer, da je smršao 18 kilograma, uz terapije, tablete i podršku prijatelja. Vozi i dalje, ali kaže da više ne sanja o kući – jer kuće, u pravom smislu te riječi, više nema.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu