To bi, navodi, uticalo i na brži put ka Evropskoj uniji.
Zvizdić je izmjene zakona predložio kako on ne bi tretirao samo vjersku, rasnu i nacionalnu mržnju već i svaki drugi vid mržnje usmjeren prema pojedincu ili pripadniku grupe zbog njihove nacionalne, rasne, vjerske, etničke pripadnosti, jezika, boje kože, pola, invaliditeta, rodnog identiteta, porijekla ili druge osobine.
Efekat odvraćanja
Smatra da bi ovako formulisan zakon, kako on predlaže, imao efekat odvraćanja pojedinaca ili grupe ljudi od širenja govora mržnje, s posebnim naglaskom na širenje mržnje na internetu.
– Na internetu se, nažalost, pod plaštom anonimnosti, svakodnevno pišu i izgovaraju teške uvrede na račun drugih osoba, pri čemu ne postoji nikakva pravna ili neka druga sankcija. Naravno, ovakvo sprečavanje ili smanjenje govora mržnje bi nam značajno pomoglo i u realizaciji jednog od prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o napretku BiH na putu evropskih integracija – izjavio je Zvizdić.
Nažalost, govor kojim se „širi, podstiče, promoviše ili opravdava mržnja zasnovana na netoleranciji” je sveprisutan u javnosti u BiH. Kaže ovo za Srpskainfo direktor Centra za ljudska prava Banjaluka, Dejan Lučka.
– Često se koristi govor mržnje u nastupima političara i javnih ličnosti, doživio je veliku ekspanziju na društvenim mrežama, a u toku izborne kampanje postao je nezaobilazan „rekvizit” mnogih partija. Nažalost, on veoma često ostaje ili nekažnjen ili izvan bilo kakvog stvarnog napora da se kazni od strane vlasti, koja ga i sama zna koristiti. Svakako da je dobro da se zakonom mnogo bolje nego sada reguliše govor mržnje i njegova pojava u BiH – kaže Lučka.
Praksa
Dodaje da će u praksi biti teško provesti takva zakonska rješenja koja se odnose na npr. internet.
– Na dnevnom nivou se postavi na hiljade tekstova i komentara na internetu koji sadrže govor mržnje u sebi. Tehnički je nemoguće procesuirati toliki broj ljudi, a i pitanje je koliko represivni organi imaju kapaciteta za traženje i procesuiranje takvog ponašanja i izražavanja. Tu su i pitanja kako će se tačno zakonski definisati govor mržnje, da li će dolaziti do određene nepravilne selekcije, šta će se tačno smatrati govorom mržnje, da li će pod primjenu zakonskih odredaba dolaziti i nešto što spada u slobodu izražavanja – objašnjava Lučka.
Kada je u pitanju put ka EU, navodi, svakako da je govor mržnje jedna od tačaka na kojoj treba da se radi.
– Ali, BiH ima toliko rupa na tom putu da je govor mržnje samo igla u plastu sijena, koja treba da bude pronađena i izbačena iz sistema. Igla koja je, nažalost, sveprisutna u BiH i koja kao da je srasla s kožom njenih građana, a pogotovo političara i članstva političkih partija – zaključio je Lučka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu