Toma se godinama borio sa opakom bolešću, a svoju borbu izgubio je u 53. godini.
Goca je jednom prilikom ispričala da je on živio punim plućima ne obazirući se na bolest.
– Nikada nije mogao da zamisli sebe da bude hendikepiran. Govorio je ako treba da ostanem bez nekog organa, neću da živim. Hoću da živim ovako kako želim, pa to bilo godinu ili dvije. Da nije nastavio da pije, možda bi živio još. Ali i udes koji je imao sa autobusom je dodatno doprinio svemu. Tada su mu izvađeni bubrezi. Trebalo je da ide na dijalizu i sve se poremetilo – ispričala je Gordana.
– Jako je volio da živi. I nije do zadnjeg dana vjerovao da će da umre. Posljednjih nekoliko dana prije nego što će da umre, govorio mi je: “Molim te, ako mi se nešto desi, uzmi dijete i idi odavde”. Te godine kada smo se vratili ovde, mislim da je živio punim životom, bez obzira na njegovu bolest. Deset godina je bio potpuno zdrav – pričala je Goca za Blic.
“Život sa njim je bio konfuzan, jako malo je pričao”
Ona je jednom u medijima istakla da život sa njim nije bio iole lak, te da je radila sve kako bi se uklopila u njegov način življenja.
– Život sa Tomom nije bio lak, ali nije bilo ni teško. U početku je bilo veoma konfuzno. Imala sam 25 godina kada smo se upoznali, a on je bio 12 godina stariji. Bio je oformljena ličnost i morala sam to da prihvatim. Nisam htjela da ga mijenjam. Morala sam da se uklopim u njegov život. On je bio čovjek koji je jako malo pričao, morala sam sama da dolazim do rješenja i saznanja šta voli i šta ne voli – rekla je Goca za K1 i dodala:
– Bio je nepovjerljiv, stalno je imao sumnje. Počela sam da ga shvatam tek kada mi je rekao: Sve što možeš rukom da dotakneš, to nije vrijedno, to nije život. Govorio je da mu je isto da li živi u palati ili u sobici. Stalno je bio na ivici. Tražio je slobodu. Pitao bi: Zašto ljudi moraju da imaju vozačku dozvolu? Govorio bi mi: Nemoj da čekaš da nešto završiš da bi živjela, živi svakog trenutka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu