Svijet

(FOTO) DETALJI PROPALOG MIROVNOG SPORAZUMA Rusija imala niz zahtjeva, Ukrajina se obavezala na trajnu neutralnost

Njemački "Velt" objavio je detalje propalog mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije.

čerkaška oblast
FOTO: OLEG PETRASYUK/EPA

Rusija i Ukrajina bile su blizu postizanja mirovnog sporazuma u proljeće 2022. godine, prema kojem je Kijev bio spreman da se obaveže na neutralnost, saopštio je u petak njemački portal “Velt”, pozivajući se na nacrt sporazuma.

Insistiranje Moskve da Ukrajina proglasi ruski jezik svojim drugim službenim jezikom je navodno bilo među kamenom spoticanja.

Pozivajući se na dokument od 17 stranica od 15. aprila 2022. godine, njemački list piše da su Moskva i Kijev u načelu postigli sporazum i da bi se o preostalim razlikama razgovaralo na samitu predsednika Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog.

Vladimir Zelenski
FOTO: TOMS KALNINS/EPA

Prema “Veltu”, Ukrajina se tada obavezala na “trajnu neutralnost” bez prisustva stranog oružja ili trupa, kao i da neće “primati, proizvoditi ili nabavljati” nuklearno oružje. Kijev je navodno takođe garantovao da neće održavati vojne vežbe sa drugim zemljama.

Pročitajte još

Zauzvrat, Rusija se obavezala da neće napadati Ukrajinu, a Kijev je mogao da dobije bezbjednosne garancije od SAD, Velike Britanije, Francuske i Kine.

Ako bi Ukrajina bila napadnuta, njeni garanti bi podržali njeno pravo na samoodbranu u roku od tri dana, uz ratifikaciju relevantnih sporazuma od strane svake države učesnice, čime bi oni postali pravno obavezujući.

Velt” navodi i da su sporazumom rusko poluostrvo Krim, kao i dijelovi Donbasa bili isključeni iz bilo kakvih bezbjednosnih garancija datih Ukrajini. Međutim, nejasno je koji dijelovi Donbasa su bili obuhvaćeni klauzulom.

Vladimir Putin
FOTO: SOFIA SANDURSKAYA/SPUTNIK/KREMLIN POOL/EPA

List navodi da iako je Rusija željela da se tačne granice utvrde na samitu Putin-Zelenski, Kijev je to odbio, insistirajući da se one zasnivaju na ukrajinskom tumačenju.

Istovremeno, Moskva je navodno signalizirala da je spremna da povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije, ali ne i sa Krima i Donbasa. I o tome je trebalo da razgovaraju Putin i Zelenski. Dvije strane su takođe navodno imale velika neslaganja oko veličine ukrajinske vojske, pošto je Kijev želio da zadrži mnogo više trupa nego što je Moskva bila spremna da dozvoli.

“Velt” je prenio da je Moskva zahtijevala da ruski postane drugi zvanični jezik u Ukrajini. Rusija je navodno tražila i ukidanje svih međusobnih sankcija i odustajanje od tužbi, istovremeno pozivajući Kijev da zabrani nacizam i “agresivni nacionalizam”. Te zahtjeve je Ukrajina odbila, piše list.

napad na Kijev
FOTO: SERGEY KOZLOV/EPA

Komentarišući sada propali sporazum, jedan ukrajinski pregovarač je za “Velt” rekao: “To je bio najbolji dogovor koji smo mogli da dobijemo”. Pregovarač je naveo i da je Kijev bio u jačoj pregovaračkoj poziciji 2022. nego sada.

Ruski zvaničnici su ranije potvrdili da su Ukrajina i Rusija bile blizu mirovnog sporazuma, ali su tvrdili da je napredak stopirao tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson, koji je navodno savjetovao Kijev da nastavi borbu. Džonson je negirao optužbe, prenosi Mondo.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu