Američka politika frustriranja NATO ima potencijal da izazove kolaps alijanse, sa EU kao kandidatom za eventualno zamjenjivanje krajnje funkcije NATO – odbrane Evrope od Rusije – napisao je tada Finli Grimbl, britanski stručnjak za odbranu koji je dizajnirao i sproveo simulaciju ratne igre.
Tramp je tokom svog prvog mandata već sugerisao da članice NATO treba da pojačaju svoje troškove za odbranu na četiri odsto BDP-a. Izvještaj NATO iz juna je pokazao da rekordne 23 od 32 članice alijanse postižu cilj od dva odsto.
Diskusije o povećanju na tri odsto
Članice NATO su se 2014, za vrijeme administracije Baraka Obame, složile da krenu ka cilju trošenja dva odsto BDP na nacionalnu odbranu do 2024. Na samitu u Litvaniji u julu 2023. su obnovile obećanje da će potrošiti najmanje dva odsto BDP na vojsku, ali nije nametnut rok za to.
Prema izvještaju “Fajnenšel tajmsa”, evropske članice NATO-a diskutuju o povećanju izdvajanja za odbranu na tri odsto na godišnjem samitu narednog juna.
Četiri izvora uključena u preliminarne diskusije rekla su listu da se razgovara o značajnom povećanju sa dva odsto BDP, što bi stavilo veliki pritisak na već napregnute nacionalne budžete i izazvalo zabrinutost u mnogim glavnim gradovima.
Inače, članice NATO ne plaćaju članstvo u organizaciji i ne duguju ništa osim doprinosa u administrativni fond. Da bi mogli da doprinesu zajedničkoj odbrani, svaka članica bi morala da potroši 2 odsto BDP na odbranu, ali to je dobrovoljan cilj i niko nije dužan da to učini. Zemlje ne plaćaju novac NATO-u, već ga ulažu u sopstvene oružane snage.
Samo 11 članica izdvaja više od 2%
NATO ima 32 članice, a prema specijalizovanom portalu Forces.net, samo 11 država članica izdvaja više od dva odsto BDP-a. Zanimljivo je da su ispod crte:
Francuska (1,90%)
Njemačka (1,57%)
Norveška (1,67%)
U samom vrhu:
Poljska 3.90 %
Grčka 3,90% BDP-a
Poljska izdvaja čak više od SAD (3,49%). Na trećem mjestu je Grčka sa 3,01 odsto.
Which NATO countries are spending the 2% 'minimum'… and which nations are relying on US and UK to protect them? Graphic shows how a third of Europe is not 'paying its bills' https://t.co/1hjEmKIk5P
— KulganofCrydee 🎗️🇮🇱🇬🇧 (@KulganofCrydee) February 13, 2024
Zemlje članice koje se graniče sa Rusijom povećale su izdvajanja za NATO od početka invazije:
Estonija 2,73% BDP
Litvanija 2,54%
Finska 2,45%
Rumunija 2,44%
Mađarska 2,43%
Letonija 2,07%.
Iznad crte od dva odsto su i Velika Britanija 2,07% i Slovačka 2,03%.
Zemlje članice koje ne ispunjavaju postavljeni cilj od 2% su:
Francuska (1,90%)
Crna Gora (1,87%)
Sjeverna Makedonija (1,87%)
Bugarska (1,84%)
Hrvatska (1,79%)
Albanija (1,76%)
Holandija (1,70%)
Norveška (1,67%)
Danska (1,65%)
Njemačka (1,57%)
Češka (1,50%)
Portugal (1,48%)
Italija (1,46%)
Kanada (1,38%)
Slovenija (1,35%)
Turska (1,31%)
Španija (1,26%)
Belgija (1,13%)
Luksemburg (0,72%)
Šta kaže NATO?
Generalni sekretar NATO Mark Rute djelimično se slaže sa Trampom.
– Moramo da trošimo više. To će biti mnogo više od dva odsto. Jasno mi je to – rekao je Rute tokom samita Evropske političke zajednice u Budimpešti prošlog mjeseca, prenosi “Politiko”.
Nakon izvještaja da će NATO postaviti novi cilj potrošnje od tri odsto BDP-a do 2030, Rute je ranije u decembru rekao da je “vrijeme da se pređe na ratni način razmišljanja”, upozoravajući da članice Alijanse ne troše dovoljno da se pripreme za prijetnju od budućeg sukoba sa Rusijom.
Rute je rekao da se Rusija “sprema za dugoročnu konfrontaciju sa Ukrajinom i sa njima”.
– Nismo spremni za ono što nam dolazi za četiri do pet godina – rekao je on na događaju u Briselu i pozvao članice na “turbo punjenje” svojih izdataka za odbranu.
“Tramp je bio u pravu”
Rute je takođe rekao BBC-u da je “Tramp bio potpuno u pravu kada nas je u prvom mandatu primorao da trošimo više”.
– I bio je uspješan, trošimo znatno više nego prije što je postao predsjednik, tako da u tom smislu bio je potpuno u pravu – rekao je Rute, kojeg zbog takvih izjava neki u NATO-u zovu “Trampovim šaptačem”.
Sem što očekuje da saveznici u NATO povećaju svoje izdatke na pet odsto, Trampov tim je navodno rekao i da će dolazeća američka administracija nastaviti da podržava Ukrajinu, piše „Politiko“.
List dodaje da je Evropa zabrinuta nakon američkih izbora 5. novembra u vezi buduće podrške Vašingtona Kijevu, nakon što su Tramp i njegov novi potpredsjednik Džej Di Vens kritikovali administraciju Džoa Bajdena što je potrošila milijarde na vojnu pomoć Kijevu tokom predsjedničke kampanje, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu