Kada upoznate Nedu Slavković i porazgovarate s njom, bićete pod snažnim utiskom duže vrijeme. Na prvu ostaćete zadivljeni njenom nesvakidašnjom ljepotom, a onda ćete tokom predstavljana da čujete: „Ja sam letač-tehničar 890. mješovite helikopterske eskadrile u Batajnici“.
I po drugi put će vam zastati dah od oduševljenja.
Neda Slavković ima tek 24 godine, ali vrlo bogato iskustvo u Vojsci Srbije. Bez njenog aminovanja helikopter ne polijeće, a isti mora detaljno da pregleda čim sleti. Ona kontroliše svaki detalj, po potrebi mijenja ulje, sanira kvarove koji su u njenoj nadležnosti, starije modele vuče traktorom, koji sama vozi i nije pošteđena nijednog zadatka koji obavljaju njene muške kolege. Po zaduženjima su jednaki i upravo joj to uliva dodatno samopouzdanje i budi motivaciju za dalje poduhvate.
Rođena za vojsku
Nedu je još kao djevojčicu nosila drugačija energija u odnosu na vršnjakinje. Pokretao ju je adrenalin, tražila je izazove, ali je oduvek bila vrlo disciplinovana. Zbog toga je upisivanje vojne škole bio jedan i jasan izbor.
– Želja se javila dok sam bila veoma mala. Oduvijek me privlačila ta vrsta dinamike, ozbiljnosti, odgovornosti. Volim adrenalin i vrlo rano sam osjetila da bih voljela da radim nešto drugačije, zahtjevno, da se pronađem u nečemu što nije svakidašnje – započinje svoju priču za Žena.rs.
Već sa 14 godina donijela je odluku da upiše vojnu školu, ali priznaje da njeni roditelji nisu bili previše blagonakloni prema takvoj zamisli o njenoj budućnosti.
– Mama i tata nisu u početku bili oduševljeni. Nisu zamišljali da će imkćerka otići u tom pravcu. Ali ja sam bila uvjerena da je to moj put. Nije sve izgledalo kao u serijama – nije bilo glamura, samo stroga pravila, red i rad. Ali taj izazovan put me je izgradio i naučio da pronađem sebe.
Danas, nakon nekoliko godina u uniformi, može da kaže da je njen posao – tehničar-letač u prvom stepenu održavanja helikoptera – jedno od najodgovornijih zanimanja u sistemu. Njena dužnost je da pregleda helikopter prije i poslije svakog leta i da svojim potpisom garantuje da je sve bezbjedno.
– Radim pretpoljetne, međuletne i posleletne preglede. Doslovno pregledam svaku stavku na letjelici – da li je sve ispravno, da li je sve funkcioniše kako treba. Kada potpišem da je helikopter spreman za let, to znači da piloti i cijela posada mogu mirno da uđu i uzlete. Moj potpis znači – bezbjedno je – objašnjava.
Na pitanje koliko joj je fizički naporno, odgovara kratko: – Zahtijeva i snagu, ali još više znanje.
Sve je više žena u vojsci
Prošla je kroz vrlo ozbiljnu obuku i bila je vrlo posvećena istoj jer je znala da do ove pozicije nije bilo lako doći.
– Potrebno je mnogo učenja i mnogo odricanja. Ja danas menjam ulje, sipam gorivo, otklanjam kvarove, radim vizuelne i funkcionalne preglede. Sve to radim kao žena u sistemu koji je doskora bio smatran isključivo muškim. Ali to se polako mijenja.
Otkriva i da povjerenje u njenom poslu nije fraza – ono može da bude pitanje života i smrti.
– Vazduhoplovstvo je specifično. Svaka osoba koja učestvuje u pripremi helikoptera mora da zna da može da se osloni na drugu. Tu nema „možda“. Odgovornost je ogromna. Prevozimo komandante, VIP zvanice i predsjednika države. Ako sam ja ta koja stavlja potpis, znači da sam prošla sve što treba i da je moj sud pouzdan – navodi naša sagovornica, koja ujedno i krasi naslovnu stranu.
Na pitanje da li je ikada naišla na sumnju zbog toga što je žena – odlučno odmahuje glavom.
– Nikada me niko nije gledao kao slabiji pol. Imam koleginice koje su radio i elektro tehničarke, sve obučene, sve odlične u svom poslu. Nismo pošteđene nijednog zadatka – radimo rame uz rame s kolegama. I kada prođete sve te obuke zajedno, sve dileme nestanu. Postoji samo tim.
Vojska me ni u čemu ne sputava
U njenoj dosadašnjoj karijeri vanrednih situacija, na sreću, nije bilo. Ali jedno iskustvo joj je posebno ostalo u sećanju.
– Desentiranje padobranaca. Bila sam zadužena za otvaranje vrata na velikoj visini. Davala sam im signal da je bezbjedno da skoče. To uzbuđenje, strah i ponos u isto vrijeme – to se ne zaboravlja nikad.
Na pitanje šta bi poručila djevojčicama koje upravo završavaju osnovnu školu i razmišljaju o budućnosti.
– Nije lako. Ovo je naporan put, zahtijeva dosta truda, ali se isplati. Biti dio vojske znači imati stabilan posao, sigurnost i osećaj da si zaista korisna. Možeš da izgradiš sebe, da budeš samostalna, snažna, svoja. Kad obučeš uniformu, ne zavisiš ni od koga. Samo ti i tvoja volja. Priča da je u njenoj klasi bilo trinaest djevojaka. Sve su ostale u vojsci.
– I sve radimo odgovorne i važne poslove – ponosno ističe.
Ljudi, kaže, reaguju vrlo pozitivno kada saznaju čime se bavi. Možda su nekada iznenađeni, ali više ih ne čudi – jer i sami vide koliko se žena sve češće i uspješnije pronalazi u uniformi. I pored sve odgovornosti koju nosi njen posao, Neda uspijeva i da studira – novinarstvo.
– Vojska me ne sputava. Naprotiv, podržava nas da se razvijamo i van sistema. Imam vremena i da radim i da studiram, ali imam vremena i za privatni život. Planiram da se dodatno obučim za rad na drugim tipovima helikoptera, da napredujem, da gradim sebe i ostanem ovdje – to je moj svijet, piše Žena Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu