Rasta je sada riješio da iznese svoju stranu priče.
– Od kada sam počeo da radim, ja se susrećem sa predrasudama. U različitim oblicima. Pogotovo u startu, kada sam počeo sa autotjunom. Pa onda kasnije možda čak i na račun izgleda, pa dredova, pa načina života, predrasude su moje drugo ime – kaže on.
Rasta je progovorio i o pričama da je zbog dredova narkoma.
– Najlakše bi mi bilo da sam narkoman, nego što je na kraju ispalo i da sam diler, to je teža varijanta toga. Znaš, to su neke stvari sa kojima sam se u početku zaista susretao, ali naravno, kad god hoćeš da nešto veliko uradiš u životu, da nešto novo napraviš, naravno da na početku to ljudima bude čudno i da sve velike ideje na početku jesu čudne i doživljavaju predrasude različitih vrsta, kao što sam ih ja zaista jako, jako puno imao – rekao je, pa je nastavio:
– Iskreno da ti kažem, nije me boljelo ništa što sam očigledno dozvolio da se dešava. Nije, prosto, ja nisam želio da demistifikujem nešto previše sebe i mediji su pisali šta im je odgovaralo da pišu, odnosno šta donesi najviše klikova, i to je nekako vremenom preraslo u jednog velikog kiklopa. Uvijek kažem da bilo kakav demanti me uključuje u nešto ako zaista nisam uključen i ako zaista smatram da nisam dio neke afere ili ne znam čega svega toga bi značilo da ja opet sebe na neki način tu uključujem. Prosto to mi je bila nekako taktika od početka, osim što sam u jednom momentu u životu odlučio da je prosto vrijeme da ne demantujem nego da ljudima ispričam i kažem zaista ko sam i šta sam. Ne zato što ću čitati naslove o meni koji su bili pisani pa da svaki analiziramo ponaosob, nego da prosto dozvolim ljudima da sami izvuku iz nekih mojih intervjua i nekih mojih javnih pojavljivanja i nastupa ko sam i kakav sam – nastavlja.
Rasta nije poznat po demantima, a otkrio i zašto.
– Volim da se našalim sa nekim stvarima, ali nekako da sad ubjeđujem ljude, nekako mi je dosta. Opet kažem, to je jedna borba sa vjetrenjačama i to je nešto što bi zaista bilo suludo da ja sad uzmem i da na sve te neke lažne, odnosno neistinite priče o meni, da sad odgovaram i da demantujem, mislim da bi previše potrošio energiju i vremena. Ja se i ne bavim tom nekom vrstom muzike gdje je to meni moglo da naškodi. Nisam ja, ne znam, Jelena Tomašević ili ne znam ko, da će moja publika biti zgranuta time što sam ja završio u zatvoru, jer sam pušio marihuanu, to moja publika zna. I to oni prosto znaju da sam ja to i to je to. Tako da nije to nešto što ih je specijalno iznenadilo, ali su svakako uvijek tu bili prostori da se prave različite farse i ja sam u jednom momentu osjetio u zatvoru tu potrebu da prosto ljudima olakšam tu borbu spolja da objašnjavaju i da opravdavaju mene – iskren je reper.
Rasta je progovorio o prijatelju koji ga je prevario za pare.
– 420.000 dolara. Da, 420.000 dolara me je koštalo to prijateljstvo. Desila se jedna perfidna prevara u momentu kada je krenula digitalizacija, odnosno da naplaćaju digitalni striming, odnosno digitalna distribucija, pjesama. Tada još uvijek nisu postojale kompanije koje su radile direktno sa Srbijom, nego smo mi radili preko nekih različitih kompanija preko. Između ostalog, Vanja ima svoju kompaniju u Americi sa kojom su sve te distributerske firme htjele da sarađuju i prosto ih iskoristi u priliku da stavi karticu na mjesto gdje su lijegale pare i cijela ta situacija je trajala par godina. Ja sam za vrlo kratko vrijeme napravio tih, da kažem, skoro pola miliona evra. Ja tu scenu, nikada neću zaboraviti. U jednom momentu jednog dana smo bili na Dedinju i gledali smo neku kuću da kupimo za studio i ja se sjećam kao juče da je bio tu sa mnom i onako bukvalno kuca zidove, gleda šta ide, kako ide, kao to je to super, sve strava i dva dana nakon toga njega nije više nije bilo. Apsolutno ga nije bilo, promijenio je sve moguće šifre za pristup tim autorskim stvarima sve apsolutno. Onda smo mi usput saznali da je on, naravno ilegalno u Americi, u društvu za zaštitu autorskih prava, registrovao sve naše pjesme, registrovao neke pjesme pokojne Marine Tucaković koja uopšte nema veze sa nama i tako dalje, on ih je prosto registrovao kao da je on autor. Na osnovu toga je uzeo avans neki koji je van ovih 420.000 dolara okvira, tako da mi tu kad bi na kraju sabrali koliko je meni koštalo to druženje sa Vanjom, to bi vjerovatno došlo do miliona, možda i prešlo. Meni generalno ni pare kao pare nisu bitne, niti mi je brojka nešto važna, samo mi je principijalno nevjerovatno da takvi ljudi postoje i uvijek kažem prosto pare ćemo uvijek da napravimo i sve što je do novca, to je ono lakše, samo da je zdravlje, sloboda i dobri ljudi, to je jedina stvar – kaže Rasta.
Zbog ovih problema obratio se sudu.
– Jesam, uspjeli smo već sada da riješimo taj dio situacije koji je vezan za njegovu lažnu zaštitu pjesama u Americi, to smo već uspjeli da raščistimo sve, to se sve sredilo, naravno sad ću dalje da guram i ovo je drugi dio, a to je da se naplatim, opet kažem, ne zbog novca kao novca, nego mislim da generalno, a ako budemo dozvoljavali takvim smradovima da rade takve stvari, još nekog će nedužnog da oštete koji možda stvarno neće moći da napravi taj drugi milion. Tako da je bitno da mu se stane svakako na put – dodaje.
Cijelu situaciju je opisao u pesmi, a ljudi su mislili da se u numeri obratio bivšoj ženi Ani Nikolić.
– Meni je to nevjerovatno da sam ja na kraju čak i stavio potpis jer sam ja negdje smatrao da to može da se desi. Ja sam već u nekom stvaranju teksta na kraju pomenuo gdje mislim da nisam morao da pomenem baš Vanja pip vrati pare. Isto tako sam bio svjestan da će moći da bude dvosmislen, veoma dvosmislen, jer kao prosto ima nekih podudaranja, jel? Da se ne lažemo sad, neću da stavljam nikad ništa pod tepih, jer ja sam otvoren, ali mi zaista nije bila namjera. Da mi je bila namjera da budem dvosmislen, mislim možda je na kraju mogla da bude i čak i dobra fora, ajde kao fora, ali ja sam na kraju stvarno stavio kao Vanja, ali ne vrijedi – priznaje.
Reper je progovorio i o svom životu u Prištini od 1989. do 1999. godine.
– Sjećam ga se vrlo dobro u smislu da je bio neobičan. Malo smo u drugačijim uslovima, prosto, rasli. I u nekim uslovima koji nisu bili baš uobičajeni za djecu. To se tek kasnije shvatilo, pošto sam ja rođen sam u cijeloj toj situaciji. Od kraja 80-ih kada je krenula da se zaoštrava cijela situacija na Kosovu. Tek kada sam otišao s Kosova shvatio sam da mi živimo getoizovano sve vrijeme. I da to nije normalan način života i da, kao, tako djeca ne treba da žive. Djeca treba da žive potpuno drugačije. Ali mi smo, nekako, prosto, se navikli na to. Družili smo se po kućama i nekako smo se trudili da uvijek održavamo taj duh koliko-toliko normalan, zdrav. Da nekako funkcionišemo. Ali, opet, kažem, ja sam se tek poslije šokirao kada sam otišao. Znaš, kao film, ono, underground. I malo, dok se privikneš na normalan tek onda shvatiš u stvari, šta je taj neki život. Najveće je što sam ja tek u Srebrenici, kao, razumio šta znači to. Da ti, kao, kroz djetinjstvo ideš i da nešto, kao imaš neku koliko-toliko slobodu. I, ajde, da kažemo, na kraju tek u Beogradu sam zaista vidio šta je to. Šta je to neko djetinjstvo. Sloboda i djetinjstvo, da. Ja sam stvarno rođen u Prištini. Kod mene u razredu, ja mislim da smo samo moj drug Haris i ja rođeni u Prištini. Svi su se rađali u Skoplju jer je tamo bilo dosta bezbjednije i tako dalje. Ja sam se rodio u Prištini i stvarno sam bio dosta vezan za to mjesto, jer su i moji bili lokal patriote, generalno – iskren je.
Rasta, koji je vaspitan kao patriota, ali i liberalan čovjek, otkrio je da li se družio i sa djecom Albanske nacionalnosti.
– To je zaista bilo mnogo smiješno. Mi smo igrali fudbal izvan zgrade i zaista je bila jedna mala Albanka, preslatka je bila i bila je izuzetno talentovana, stalno je igrala fudbal s nama. Bila je strašno talentovana i voljela je jednostavno da igra fudbal s nama. Znaš kad dođe do trenutka kada uopšte ne znaš kako da objasniš da možda ne bismo trebali biti tu zajedno, svi. I to je bilo od tužnog do nekako smiješnog trenutka. Neko treba da nam objasni da možda, znaš, treba da krenemo kući, da možda roditelji brinu, situacija nije baš naivna. Jednostavno, to su neke neobjašnjive stvari. Sjećam se da je u nekoliko situacija bilo tako da smo međusobno igrali rata, ovaj dio protiv drugog dijela, gađamo se kamenjem, i uvijek bi nešto ta mala Albanka stala na našu stranu, bila je dosta na našoj strani i nikad se nije bojala. To je bilo nevjerovatno. Baš bih volio da znam šta se sada dešava sa njom – kaže reper.
Kako je rekao, čini mu se da njegova porodica dok su živeli na Kosovu nije bila svjesna ozbiljnosti situacije.
– Ja mislim da nismo, mislim jesmo i nismo. Sjećam, da li je to je to i taj neki srpski inat i hrabrost neka, kako smo mi opušteno reagovali na eksplozije, na bilo kakvu pucnjavu, na nešto, to je tako bilo uigrano. Mi smo svi znali šta treba da se radi u kom momentu, to su nevjerovatne stvari. Za ljude i prijatelje koji su nam dolazili iz Beograda to je bilo strašno. Ono dođu, svrate nam u goste, za njih je ti bilo paranormalno. Jer to se sjedalo u kafiću i očekivalo se da može bomba neka da padne, a opet se sjedelo u kafiću i pila se kafa, znači nije se odustalo od životnih navika. Dosta je bilo paranormalno, osjećalo se naravno u svakom momentu da će tu da se zakrvi i da tu neće biti normalnog života, ali smo se mi nekako trudili da koliko je god bilo moguće da ga držimo – priznaje on.
U Srebrenici je živio seoskim životom.
– Iskreno, to su meni možda najljepša stvarna osjećanja iz djetinjstva. Jer sam imao priliku da jašem konje, da čuvam krave, da se družim sa životinjama, da non-stop budem u pokretu. Sjećam se dok sam živio tamo već sam se bio navikao i baba sa kojom sam živio je morala negdje da ide na dva, tri dana. I baš u toj situaciji se desi da dođu, da me vide roditelji. Otac i mama došli su u posjetu iz Prištine da me vide. I sad kao, baba treba da ide i sad ja vidim moj roditelj uplašeni kao, pa kako sad, kao šta, kako ćemo mi, kao razumiješ, da ostanemo žive životinje i baba kaže: “Ništa vi ne brinite, Stefan sve zna, samo vi za njim, polako”. I znam da to moja mama priča dan danas, kaže ja ne mogu da vjerujem da idem za njim, ne prepoznam svoje dijete, a on ide od životinje do životinje s njima, sve što treba, popriča, nahrani i očisti, sve ih zna. Baba je stalno potencirala na tome džaba mojim roditeljima škola, kad ne znaju ništa, ni pola stvari koje ja znam da uradim – dodaje.
Reper se osvrnuo i na to da li su mu roditelji oprostili što nije završio fakultet.
– Ma kako ne? Naravno. Da, ti kažem, oni su potpuno srećni. Zato što sam izabrao sam svoj put, od kog živim, oni su svjesni da od toga živim i srećni su – priznao je.
Prve uspjehe muzičke, kada je šira masa u pitanju doživio je sa pjesmom “Kavasaki” koju je uradio sa Darom Bubamarom. A među prvim saradnjama bila je sa Bobanom Rajovićem.
– Da Boban mi je pružio šansu i sa njim sam prvo radio. To za Daru sam ti pričao, zato što mi je to najbolja energija. Ja volim sa njom da radim, zato što je ona jako pozitivna. Znaš, imaš ljude koji su istrošeni, pogotovo na stradi, a pogotovo ljude koji su dugo u godinu na stradi, istroše se na kraju i jedva funkcionišu. A ona je zaista neko ko je neuništiv. Ona kada dođe kod mene kaže čovječe ja imam, mikrofon, to je moć, čovječe imam sina to je moć, imam Poršea to je moć… Ja kidam, čovječe vidi kako izgledam, jel da da kidam. Reci Rasta, jel kidam? I to je to, znaš… Da ne pominjem sada ko je ali imam drugaricu koja se bavi šivenjem haljina raznih i kod nje kući dolaze sve razne preljepotice svijeta, Dubai i ovamo tamo, lijevo desno i sve su onako, kako ti objasnim, polunezadovoljne nešto im, sve im nešto fali, razumiješ? Dara kad dođe čovječe, sve se lako završava, ona je srećna, ona je zadovoljna sobom, ona prosto zna, ona je sebe svjesna i nema kompleksa, nema problema, nema ničeg lošeg. Zato je saradnja s njom onako prejednostavna i zato kaže, ja volim s njom da radim do besvijesti – dodao je.
Rasta je postigao vanserijski uspjeh i sa saradnjom sa bivšom suprugom Anom Nikolić, a smatra da se ta njihova energija ne bi mogla ponoviti.
– Ne bi sigurno. To je sigurno da ne bi. Mislim, znaš kako, ti prvi put kad odeš na jedno mjesto, na more, sljedeći put kad odeš na to isto mjesto, nije to isto, znaš ne provedeš se baš tako. Mislim, glupo što poredim sad ovo. Ali zabavna muzika jeste doživljaj, mislim da je teško ponoviti neku emociju koja je prosto bila u tom momentu autentična, satkana od momenta, od situacije, od nekih stvari i mislim da to sad nešto ponavljati teško, ali ne kažem da neki potpuno drugačiji možda pogled na i saradnju i na taj album kao takav, da to ne bi donijelo nekih upliva, to ne sumnjam – kaže Rasta.
Reper je odgovorio i kako vidi sebe za 10 godina, piše Telegraf.
– Vidim se u ulozi producenta. Ne vidim se više kao pojedinac. Volio bih da napravim nekog novog izvođača, da od njega napravim veliku zvijezdu. To mi je ambicija. A od stranih izvođača od skoro volim Rita Oru. Koje je ona godište uopšte, možda smo mi čak išli zajedno u školu – našalio se reper.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu