Kada sam saznala da sam HIV pozitivna, prva emocija je bila zbunjenost pošto nisam imala neki buran seksualni život, bila sam u samo nekoliko dugih veza. Kasnije se ispostavilo da sam ga dobila od posljednjeg momka sa kojim sam bila pet godina, a da ni on sam nije znao da ima HIV – govori u ispovijesti za Blic djevojka (ime i prezime poznato redakciji) u ranim tridesetim godinama o svojoj borbi sa HIV-om, ali prije svega sa ogromnim teretom stigme i diskriminacije u društvu!
Danas se obilježava 1. decembar Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS, a svi oni koji sa ovim virusom žive, mogu slobodno da kažu da su zdravi, da uz terapiju ne mogu da ovaj virus prenesu nikome, žive sa ovim virusom normalno, imaju porodicu i dožive duboku starost, Ipak stigma, diskriminacija i osuda društva i dalje postoje.
Za HIV saznala sa 27 godina
– Imam 34. godine, kada sam saznala da imam HIV imala sam 27. godina, prije skoro 8 godina. Saznala sam sasvim slučajno, parametri na redovnoj krvnoj slici su odstupali od normalnih, pa su me kolokvijalno rečeno “šetali po ljekarima” i tek na infektivnoj klinici su posumnjali na HIV – kaže u ispovjesti za Blic ova djevojka, koja je ipak, zbog straha od diskriminacije i osude javnosti odlučila da o svojoj borbi govori anonimno.
Objašnjava da je prije dijagnoze znala šta je HIV, možda čak i više od svojih vršnjaka, ali ju je i dalje bio strah.
– I ja sam imala predrasuda o HIV-u. Mislila sam da ovaj virus dobiju ljudi koji ne vode računa o sebi, koji koriste narkotike, promiskuitetni su i slično. Izgleda da to nije slučaj. Iz ove perspektive mogu da kažem da su neznanje, neredovno testiranje na seksualno prenosive bolesti, izbjegavanje kondoma glavni razlog infekcije – govori ona za Blic.
Ističe da je ona primjer toga, imala je dugogodišnjeg momka sa kojim je poslije godinu dana veze odlučila da stupi u intimne odnose bez kondoma, a to je izgleda bila greška, jer on nije ni znao da ima HIV, a ona je saznala poslije raskida za njen status.
– Ako sam imala neke predrasude o HIV-u saznanje da sam pozitivna mi je otvorilo oči o tome – kaže ona.
“Pijem jednu tabletu na dan, i odlično sam”
Objašnjava da je, što se medicinskog dijela, sve prilično jasno.
– Pijem tu jednu tabletu na dan, rezultati su odlični, virus ne može da se detektuje u meni, kao da ga nemam. Živim najnormalnije, radim, treniram, družim se… Možeš da imaš partnera, a da mu ne preneseš virus, rađaš djecu. Ali u praksi to i nije tako jednostavno, mnogi ljudi i dalje misle da je 1985. godina kada se HIV pojavio i kada se od HIV-a umiralo, ali zaista je daleko od toga – kaže za Blic ova djevojka.
“Ja znam da sam bezopasna, ali ne i drugi” Kako kaže, kada su momci u pitanju, pomalo je u strahu, i da od saznanja dijagnoze nije imala momka kao nekada, jer se plaši da reakcije na saznanje da ima HIV.
– Ja znam da sam bezopasna, da ne mogu da prenesem virus, ali to možda zna samo pet procenata muškaraca u Srbiji sa kojima sam razgovarala na tu temu. I oni koji znaju to, i dalje se plaše! Prije će dobiti HIV ili neku drugu seksualnu bolest od osobe koja ne zna svoj status, nego od HIV pozitivne osobe koja je na terapiji – govori ona u ispovijesti za Blic.
Ističe da je strahovala, i da i dalje misli o tome da li će moći da upozna partnera sa kojim bi mogla da osnuje porodicu.
– Strahujem da li ću imati porodicu, ne jer ne znam da li ću moći da imam djecu, pošto znam da mogu, već da li će biti muškarca koji će htjeti sa mnom da ima djecu. Ne volim uopšte da pričam o tome jer su komentari koje čujem o HIV-u grozni i diskriminišući. Takvim momcima ne pada na pamet da budu sa djevojkom koja ima HIV – rekla je.
Kako nam je rekla, desilo joj se da se ljudi šokiraju kada im kaže da HIV pozitivna, jer očekuju neku bolesnu, oronulu ženu, a ona, kaže, puca od zdravlja.
Psihoterapija mi je pomogla
– Baš zbog takvih reakcija suočavala sam se sa teškim momentima, ali besplatna psihoterapija za HIV pozitivne osobe za koju sam saznala na Infektivnoj klinici u Beogradu mi je pomogla da prihvatim novu realnost i da izvučem najbolje iz cijele situacije. Takođe, meni su porodica i bliski prijatelji su mi, na moje veliko iznenađenje, pružili ogromnu podršku, iako sam strahovala da će me odbaciti. Bila sam prijatno iznenađenja kada sam rekla mojima, i kako su me oni prihvatili i bili moj oslonac – govori nam ova hrabra djevojka iz Beograda.
Kaže da su joj psihoterapija i porodica pomogle da sebe prihvati kao HIV pozitivnu osobu, i neopisivo sam zahvalna zbog toga.
“Žene, niste same, budite hrabre”
Ona nam je rekla da žene moraju da budu hrabre, i da znaju da nisu same, da je važno da se testiraju, pa čak iako je rezultat pozitivan nije smak svijeta, jer uz terapiju mogu sasvim normalno da žive i imaju porodicu.
Ali, kaže i da nije lako…
– Moja poruka HIV pozitivnim ženama je da se udruže one same, jer one u našem društvu često žive u sjenci i mislim da bi bilo lijepo da se udružimo, podijelimo zajedničke probleme i izazove. One često same sebe bacaju u sjenku zbog straha. Osjećaju se čak i životno ugroženo od partnera, porodice i društva, plaše se za sopstvenu bezbjednost ako bi se saznalo – poručila je ona svima.
Podvukla je da se pred ženama koje žive sa HIV-om nalaze razni izazovi, koji se mogu prevazići samo edukacijom mladih i društva u cjelosti.
– Danas ti izazovi nisu toliko zdravstveni, već društveni zbog velike stigme koja postoji. Za žene je najveći izazov strah sa kojim se suočavaju ako neko sazna za njihov HIV status, odnosno da li će ih odbaciti najbliži, porodica, pa i djeca. To je životni strah, žene se boje da će ih neko ucjenjivati, zabraniti da žive normalno, kinjiti, istjerati iz doma. Ta stigma o HIV-u može bukvalno da im upropasti živote emotivno, poslovno, i na svim drugim poljima – zaključila je ova djevojka u ispovijesti za Blic.