Prema godišnjem izvještaju o klimi koji je sačinio Meteorološki zavod Ujedinjenog Kraljevstva na osnovu prognoza iz deset centara, a objavio SMO, očekuje se da će planeta zadržati istorijske nivoe zagrijavanja čak i nakon dve najtoplije godine u istoriji.
Rizik od suša, poplava i šumskih požara
Prvi put, podaci takođe ukazuju na malu vjerovatnoću – od 1% – da bi pre 2030. svijet mogao da doživi godinu koja je dva stepena toplija nego u predindustrijskoj eri.
– Šokantno je da je (otopljenje od) dva stepena moguće. Ispostavilo se da je to samo jedan odsto u narednih pet godina, ali će se vjerovatnoća povećavati kako se klima bude zagrevala – upozorio je Adam Skajf iz britanske Meteorološke službe.
U izvještaju se dodaje da postoji 80 odsto šanse da će globalne temperature oboriti barem jedan godišnji toplotni rekord u narednih pet godina, povećavajući rizik od ekstremnih suša, poplava i šumskih požara.
“EU na putu da dostigne glavni klimatski cilj za ovu deceniju”
Evropska unija je na putu da dostigne glavni klimatski cilj za ovu deceniju, odnosno da smanji neto emisije gasova staklene bašte za 54 odsto do 2030, u poređenju sa nivoima iz 1990, saopštila je Evropska komisija. Dodaje se da bi postojeći planovi za smanjenje emisije CO2 trebalo da dovedu EU na jedan procentni poen od tog cilja, a analiza je pokazala da su evropske vlade povećale napore da smanje emisije u posljednje dvije godine, prenosi Rojters.
Komesar Evropske unije za klimu Vopke Hekstra rekao je da će EU više ulagati u čiste tehnologije kako bi osigurala da industrije mogu da napreduju od zelene tranzicije Evrope.
– Emisije su smanjene za 37 odsto od 1990, dok je ekonomija porasla za skoro 70 odsto, što dokazuje da klimatske akcije i rast idu ruku pod ruku. Sada moramo da gradimo na ovom zamahu – rekao je Hekstra.
Komisija je takođe navela snažan napredak u energetskom sektoru, gdje su obnovljivi izvori pokrivali 24 odsto potrošnje energije u EU u 2023. godini.
Sektori koji zaostaju
Poljoprivreda i transport su među sektorima koji zaostaju, navodi se u saopštenju.
Poljoprivrednici su prošle godine organizovali višemesečne proteste širom Evrope, kritikujući zelene politike EU, a ovaj sektor je uglavnom izbegao klimatske mere EU, dok Brisel je oslabio neka ekološka pravila za poljoprivrednike kao odgovor na proteste. Uticaj korišćenja zemljišta na životnu sredinu, što uključuje poljoprivredu i šumarstvo, takođe je pogoršan rekordnim šumskim požarima, koji iscrpljuju sposobnost zemljišta za skladištenje ugljenika.
– Ne očekuje se da će se “ponor” ugljenika u EU skladišten u prirodnim ekosistemima poput travnjaka i šuma poboljšati do 2030 – saopštila je Komisija.
Klimatski cilj EU za 2030. jedan je od najambicioznijih među velikim ekonomijama svijeta, a Komisija se sprema da predloži klimatski cilj za 2040, ali je odložila predlog mesecima zbog političkog otpora.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu