Naime, njega je zadesila velika porodična tragedija kada je sahranio jednog sina, dok mu se drugi nasljednik teško razbolio.
Vlasnik hitova Šumadijo, Šumadijo, ko bi tebe ostavio i Kud se žuriš, hej, živote smogao je snage da progovorio o bolnoj temi – kako je preminuo njegov sin Dragan, te kako je njegov nasljednik Zoran obolio od šizofrenije. U teškim trenucima najveća podrška bila mu je supruga Olga, koja je preminula mjesec dana nakon što je njihovom sinu dijagnostikovana šizofrenija.
“Sjedi, stavlja hranu u usta, pa pljune”
On je opisao potresne scene koja su mu se dešavale sa sinom koji je obolio.
– Kada se Dragan vratio iz vojske, Olga je umrla. To je bilo 1987. godine, eto, on je imao tada 22 godine. Olga je imala bubrežni nefritis. Otkrili su joj ga kada je rodila mlađeg sina Zorana. To je krenulo malo, pa je poslije bilo sve lošije i na kraju nikako. Mjesec dana prije nego što je umrla Olga, razboli nam se Zoran. Sedi, stavlja hranu u usta, pa pljune, imao je taj neki čudan pogled. Nešto prije toga pjevao sam bolesnicima u Lazi Lazareviću i odmah uzmem i okrenem ljude tamo u bolnici. Dobio sam jednu sestru koja mi je rekla da ga odmah dovedem, bez obzira na to što je nedjelja i maltene nema nikoga. Odvedem ga ja tamo, pitali su me da li uzima drogu, znao sam da ne uzima. Onda su ga uveli samog unutra. Izlazi doktor i kaže da mora da ostane u bolnici. Tamo je bio tri dana i onda su ga prebacili u Padinsku skelu. Ustanovili su mu šizofreniju. Za Dragana, Olgu i mene ti dani su bili strašni. Olga je samo plakala što se to desilo njemu koji je tek počeo život i ništa od života neće imati… Tako je i bilo, niti je sposoban za rad, niti za porodicu, ni za šta… Olga mu je svaki dan spremala supu u termosu i hranu, odlazio sam i hranio ga, jer drugačije nije htio da jede. Šetao sam sa njim po onim dugim, uskim hodnicima od po sto metra. Davao sam poklone, podmićivao sam ih tamo – pričao je Rade.
Život mu nekoliko godina nakon toga zadao još jedan udarac, njegov sin Dragan je preminuo.
– Sedam dana nakon što je Dragan došao iz vojske čekao ga je posao u školi. U to vrijeme nisam ja mnogo ni pjevao, nisam uopšte mogao. Olga ili ja odemo, uvijek odemo i kupimo one sokiće za bebu i nosimo mu to sa hranom. I taj dan sam htio da ustanem i da odem po te sokove, a meni Olga kaže: „Lezi, odmaraj se, ja ću sada da se dijaliziram, a neka Dragan ode do posluge.“ Dala mu je pare i on je otišao, kada se vratio, majka mu je bila mrtva. Na rukama mi je umrla. Kada je rekla: „Jao Rade, jao“, ja sam je prihvatio i već je bilo gotovo.
Kasnije su mi rekli da je ona pomjerila braunilu i da joj je sva tečnost iscurila ispod kože. Još tada su rekli da moraju da je operišu i da će biti „čvrsto“. Jedva su je probudili poslije te operacije. Tada mi je rekla, kada smo izlazi iz bolnice: „Svih osam sa kojima sam ležala je umrlo, red je i na mene. Samo mi je teško, ne znam kako ću bez vas…“ Bio je problem reći Zoranu, on se oporavljao, prebacili su ga u stacionar. Doktor nije bio za to da mu se odmah kaže, rekli su mu da sam u Sarajevu na tezgi dok sam organizovao Olgi sahranu. Cijela estrada je bila na sahrani moje Olge, i čim smo je sahranili, šurak i ja se presvučemo i pravac po Zorana. Predosjećao je da nešto nije kako treba, a ja sam mu rekao da joj nije dobro i da doktori kažu da će majka možda da mu umre. Nakon nekoliko dana njegov ljekar nam je rekao da moramo da mu kažemo. Njemu su ljekari saopštili i on je počeo da jauče. Tada sam ga izveo iz bolnice. Rekao sam šta god da bude, ja mog Zorana više ne vraćam tamo. Kada sam ga izveo iz bolnice, imao je 41 temperaturu. Dvije noći i dva dana sam sjedio u fotelji pored njega i palio televizor da slučajno ne zaspim. Tog drugog jutra on je trebalo kao i uvijek da u pet sati popije lijek, ja zaspim. Odjedanput čujem Olgin glas: „Rade, pet sati je, treba Zoki lijek da popije.“ Ja se trgnem i vidim na satu stvarno pet… Poslije neko kaže da ne postoji to nešto, ja vjerujem da postoji.
– Stariji sin Dragan umro je prije tri i po godine. On je bio profesor gitare u muzičkoj školi. Odjedanput, za osam dana je otišao. Aneurizma na mozgu, pukao mu je krvni sud… Tako da mu se jedan dan samo slošilo i… Bio sam na slavi kod prijatelja. Slavio je Svetog Nikolu i zove me moja Mila i kaže dođi brzo po Dragana, njemu nešto nije dobro.
Radetovog nasljednika je bolest brzo pokosila i nakon osam dana je izgubio životnu bitku, piše Blic.
– Nisam nikada uspio da prevaziđem Draganovu smrt, poslije godinu dana sam počeo da živim i radim normalno, ali nikada to više nije bilo to. Svakoga dana ja liježem i budim se sa njim u mislima i srcu. Znači, vjeruj mi, ne postoji dan da ne pomislim na njega bar deset puta dnevno. Evo, tri i po godine je prošlo i to će vjerovatno tako ostati dogod sam živ. Ne znam ni sam kako se nosim sa tim, velika mi je pomoć i moja sadašnja žena Mila. Dragan mi je ostavio iza sebe najveće blago, moju unuku Olgu. Ime je dobila po baki. Olga ima 28 godina.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu