Na aerodromu sam zakačio neku bakteriju, sačuvaj Bože. Nisu blesavi ovi što nose maske! Tada sam imao problem sa plućima. Doktori su našli sjenku na plućima, a ja sam bio ubijeđen da imam rak i da neće da mi kažu. Dok nisu stigli rezultati analiza, živ nisam bio. Znaš, otac mi je umro od pluća, daleko bilo. Zbog toga sam htio da se ubijem, da se ne mučim.
Ma htio sam kroz pozor da skočim, ali sam se uplašio. Ne skoka, nego toga da onaj gore neće htjeti da me primi jer samoubice ne prima. Ljudi u bolnici su me prepoznavali. Sjećam se jedne žene koja je plakala kad me je vidjela. Rekla mi je: Joj, malo radosti u ovim mojim mukama! Sad mi je lakše kada sam vidjela Džeja. Dobro je da sam odustao od skoka jer su me doktori izliječili. To je bio moj najveći strah u životu – priča Džej za magazin VIP.
Dodaje da ono poslije, sa srcem, nije bilo ništa.
– Doktori Babić i Đukanović su mi rekli da mogu da se operišem ovdje, ali ako imam uslova da to bude u Austriji, bolje da idem tamo. Tako je i bilo. Sve pripreme su vodili dr Laufer, dr Gremal i dr Mateus, ali, ništa bez našeg doktora Dejana Markovića, koji je tamo bio na specijalizaciji. Zezali smo se da je srećan što mu je Džej zapao! Eto, zahvaljujući timu fantastičnih ljekara, ja sam dobro. Idem redovno na kontrole u Beč, dobro se osjećam i ljekari su zadovoljni. Hvala Bogu, ne dam se još – kaže Džej.
(Expresstabloid)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu