Domaću, jer malo, malo pa neki avion iz Turske prinudno sleti u Beograd, gdje ljekari pokušavaju da spasu živote onih koji su se podvrgli ovakvim sumnjivim operacijama, ali i zato i naši ljudi odlaze na takve intervencije i rizikuju svoje zdravlje i život, piše Blic.
Nije tajna da je podvrgavanje operaciji želuca iz estetskih razloga već godinama modni trend koji je mnoge koštao života ili ozbiljnog i trajnog oštećenja zdravlja.
Podsjećamo da se nakon slučaja mlade Britanke ispostavilo da su beogradski ljekari u KBC “Bežanijska kosa”, klinici najbližoj aerodromu “Nikola Tesla”, uspjeli da spasu živote dvoje stranaca, koji su se takođe vraćali sa estetske operacije u Turskoj.
Takozvani hirurški turizam veoma je opasan, upozoravaju ljekari specijalisti. U trci za onim što se naziva “dobrim izgledom”, bez mnogo truda, a sa malo novca, sve je veći broj ljudi koji za operaciju želuca biraju neku od stranih zemalja. Što se tiče operacije želuca, mnogi hrle u Tursku, kako građani EU, tako i iz Srbije.
Dr Vladimir Arsenijević, hirurg i gastroenterolog i dr Tamara Ognjenović ističu da je i u Srbiji prisutan trend odlaska u Tursku na raznorazne zahvate.
Dobar izgled bez truda i za malo para
Glavni problem je, kažu, taj što je danas sve dostupno svima.
– Radi se o tome kako se odlučujemo na hirurške intervencije. Problem je u tome i kako se liječimo i šta nam je sve dostupno. Ne ostavlja se prostor za razmišljanje. Ne samo što su u Turskoj navodno jeftinije takve vrste operacija, već kod nas postoji i tačna procedura koja mora biti ispoštovana. U Srbiji je put – preoperativna priprema, vi idete u tim koji čini endokrinolog, nutricionista, psiholog, hirurg – objašnjava dr Arsenijević za “Blic TV”.
U jurnjavi za instant rezultatima i potrebi za promjenom izgleda mnogi svoje zdravlje stavljaju “na kocku”, ističe dr Arsenijević.
– Puni su avioni iz Srbije! Iz Istanbula ste ranije imali nekoga ko švercuje majice, sada se vraćaju sa novom kosom, prćastim nosićima… Mi kao da smo svoje zdravlje stavili kvantašku pijacu ne poštujući proceduru – kaže dr Arsenijević.
Ističe da protokoli koji postoje nisu tu samo da bi čoveka pripremili za operaciju, već i da bi dali prostora da se razmisli o tome da li će se ići na operaciju ili ne.
“Hoću nova usta i grudi – može”
Gastroenterolog doktorka Tamara Ognjenović ističe da je alarmantno to na koji način se danas nudi mogućnost da se čovjek operiše.
– Alarmantno je to kako se dogodilo to da vi danas možete da naručite operaciju. Kako se otvorio taj kanal da vi kažete da vam treba smanjenje želuca, a ljekar sa druge strane objektivno vidi da vam ne treba, a ipak sprovede taj postupak?! Trebaju mi nova usta, nove grudi – može… To je dvosmjerna ulica – nije to samo ja hoću, nego i – to može – priča doktorka Ognjenović.
Kada je u pitanju gojaznost, navodi da je danas veliki problem i vizuelno bombardovanje hranom, sa jedne strane, a sa druge trendom da svi budemo vitki.
– Čovek je kao loptica u fliperu – zbunjen. Ponuđeno nam je sve, osim mira da dopremo do sebe samih – kaže dr Ognjenović.
Kako smo ranije pisali, Britansko udruženje estetskih plastičnih hirurga (BAAPS) otkrilo je da je 324 Britanaca imalo naknadno medicinsko lečenje ili korektivnu operaciju nakon što su bili pod nožem u inostranstvu od 2018. godine. Ta cifra je porasla za neverovatna 94 procenta za tri godine, tvrdi organizacija, jer sve veći broj Britanaca nastoji da više liči na svoje slavne idole.
Turska je bila najveći izvor neuspješnih operacija, pokazuju podaci BAAPS-a.
Na nekim klinikama liječenje može da se zakaže za svega nekoliko minuta preko poruka na Vocapu (WhatsApp), a broj operacija za gubitak kilograma izvedenih u Engleskoj opao je za trećinu, pokazalo je istraživanje BBC-a.
Srbi takođe hrle u Tursku
Iako je intervencija takozvanog smanjenja želuca besplatna u Srbiji, naši ljudi najčešće odlaze u Tursku, odakle se samo 24 sata kasnije vraćaju avionom i tako rizikuju život. Docent dr Dejan Veličković nedavno je govorio na tu temu za domaće medije i naveo moguće okolnosti da se ljudi odluče na tako nešto.
Prvi i osnovni je cijena. Iako se operacija smanjenja želuca u Srbiji može uraditi besplatno, mnogi koji bi što prije da se “dotjeraju” odustaju, jer postoji lista čekanja, a i mora da postoji medicinski razlog.
Osim toga, u privatnim klinikama u Srbiji taj je zahvat skuplji nego u Turskoj. U privatnim klinikama u Srbiji ova operacija košta od 5.500 do 7.000 evra, u Evropi se cijene kreću od 8.000 do 12.000 evra, a u Turskoj od 2.500 do 7.000 evra
Operacija smanjivanja želuca u Srbiji radi se već 10 godina. U poslednje vreme je jako popularna, godišnje uradi od 400 do 500 operacija.
Univerzitetski klinički centar Srbije je jedina državna ustanova u kojoj besplatno rade ovu operaciju, ali samo ako postoje realni medicinski razlozi za to. Lista čekanja je sve duža.
– U Turskoj za 2.500 evra dobijate avionsku kartu, smještaj u bolnici nekoliko dana i operaciju. Pa kakve onda materijale oni koriste, kad je sve tako jeftino?! Ne znam šta je u pitanju, ali je svakako sumnjivo s obzirom na nisku cenu operacije – rekao je ranije dr Veličković.
Inače je riječ o minimalno rizičnoj operaciji, ukoliko se sve uradi valjano.
To potvrđuje i hirurg Prve hirurške klinike KCS, dr Ognjan Skrobić, koji je gostujući u emisiji Uranak na televiziji K1 objasnio ko smije, a ko ne smije “pod nož”.
– Operacija je složena, ali ako se dobro pripremi i uradi, stepen komplikacija je vrlo nizak – svega 0,1 odsto u najboljim centrima u Evropi, a mogu ponosno reći da je i kod nas tako. Pretpostavka je da je ova devojka iz Britanije dobila sepsu, koja kod gojaznih pacijenata rapidno napreduje, praktično dosežući tačku gde ništa nije moglo da se preduzme kako bi joj se pomoglo – kaže dr Skrobić.
Operišu ih noću, bez pripreme i testova
– Tu nije problem sama hirurška intervencija, već taj ekspresni odlazak na operaciju bez perioda pripreme i bez izrađenih testova koji moraju da se urade pre operacije. Znam da postoje jako dobre bolnice u Turskoj, ali i one u kojima se radi jeftino su iznajmljene i obično se radi noću. Radi se o velikom broju pacijenata u malo vremena i shodno tome, komplikacije su značajno veće – kaže ovaj doktor.
Skrobić ističe da postoji nekoliko vrsta operacija smanjenja želuca, ali da se najčešće radi sužavanje.
– Postoje različite vrste smanjenja želuca, pri čemu je najčešći oblik sličan rukavu, gde se želudac sužava zadržavajući otprilike dvadeset posto od ukupnog volumena. Osim ograničenja u unosu hrane u želudac, pacijent doživljava i promene u metaboličkom i digestivnom traktu, čije su posledice izuzetno pozitivne – kaže dr Skrobić.
Ističe da mnogi pacijenti, nakon odlaska na ovakvu intervenciju, često smanjuju, a neki i potpuno odustaju od insulina, kao i uzimanja lekova za pritisak.
Dodaje i da se ova procedura pokazala kao izuzetno korisna za produžavanje života gojaznih pacijenata, pod uslovom da se sprovodi s pravilnim indikacijama.
– Indikacije su vrlo jasne i striktne – indeks tjelesne težine preko 35 ili preko 30 u prisustvu šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska ili drugih stanja povezanih s gojaznošću – navodi dr Skrobić.
Operacija traje oko sat vremena i izvodi se isključivo laparoskopski, što značajno skraćuje period oporavka. Pacijent je već dan nakon operacije u mogućnosti da stane na noge, dok drugi dan već može da napusti bolnicu i vrati se kući.
– Bitno je da pacijent bude blizu, omogućavajući brzu reakciju u slučaju potrebe – kaže doktor.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu