Prema genetskim podacima, dvije vrste su se prvi put susrele kada je Homo sapiens počeo da izlazi iz Afrike pre oko 250.000 godina. Razlog izumiranja neandertalaca nije bila borba ili divlja životinja koja ih je lovila. Bio je seks. Sa Homo sapiensom.
Naime, najnoviji rad koji je objavljen u časopisu PalaeoAnthropology ukazuje vjerovatnoću ukrštanja neandertalaca sa našim precima (Homo sapiensima), što je dovelo do njihovog izumiranja.
– Naše znanje o interakciji između Homo sapiensa i neandertalaca postalo je složenije u poslednjih nekoliko godina, ali je još uvek rijetko da imate naučnu raspravu o tome kako je došlo do ukrštanja između grupa – rekao je profesor Kris Strindžer, vođa istraživanja u Muzeju za evoluciju ljudi.
– Predlažemo da je ovo ponašanje moglo da dovede do izumiranja neandertalaca, da su se redovno razmnožavali sa Homo sapiensom, što je moglo da nagriza njihovu populaciju dok nisu nestali.
Kako su se vrste upoznale i komunicirale
Dok su fosili neandertalaca pronađeni širom Evrope i Azije, preci naše vrste evoluirali su u Africi, pre oko 600.000 godina. Istraživači vjeruju da je bivša grupa provela oko 400.000 godina razvijajući se u svom okruženju.
Prema genetskim podacima, dvije vrste su se prvi put susrele kada je Homo sapiens počeo da putuje iz Afrike pre oko 250.000 godina.
– Bez znanja o tome kako su tačno neandertalci izgledali ili kako se ponašali, možemo samo da nagađamo šta bi Homo sapiens mislio o svojim rođacima – rekao je Strindžer.
– Jezičke razlike bi verovatno bile veće nego što bismo mogli da zamislimo, s obzirom na vremensku dubinu razdvajanja, i bile bi mnogo veće od onih između bilo kog modernog jezika.
Neandertalci su imali istaknuti greben obrva koji je mogao da se koristi za komunikaciju. Ali, vjerovatno je da su kod naših predaka ovi signali izgubljeni. Prema nekim studijama, “smanjeni izbočine obrva omogućile su Homo sapiensu da se umjesto toga okrene obrvama kako bi prenio niz suptilnijih, privremenih signala”.
Bez obzira na to kako su komunicirali, njihovi susreti su doveli do razmnožavanja obe vrste. Kako se to dogodilo ostaje misterija.
Da li je ukrštanje bilo uspešno ili ne zavisi od para za razmnožavanje. Nema dokaza o genetici Homo sapiensa u genomima kasnih neandertalaca od pre 40-60.000 godina.
Iako znamo da se naša vrsta ukrštala sa neandertalcima, geni koje danas imamo u sebi nisu rezultat interakcija koje je Homo sapiens održao kada su napustili Afriku.
Još jedno zanimljivo otkriće – nedostatak mitohondrijalne DNK, koji se nasljeđuje preko ženki, ukazuje na dokaze da su se samo mužjaci neandertalca i ženke Homo sapiensa mogli pariti.
– Ne znamo da li je očigledan jednosmjerni tok gena zato što se jednostavno nije dešavao, da se razmnožavanje odvijalo, ali je bilo neuspješno, ili su neandertalski genomi koje imamo nereprezentativni. Kako se više neandertalskih genoma sekvencira, trebalo bi da budemo u mogućnosti da vidimo da li je bilo koja nukleusna DNK iz Homo sapiensa preneta neandertalcima i da pokažemo da li je ova ideja tačna ili ne – dodao je Strindžer.
Apstrakt studije
Dokazi sugerišu da su loze neandertalaca i homo sapiensa počele da se razilaze pre oko 600.000 godina, evoluirajući uglavnom odvojeno u Evroaziji i Africi nakon tog vremena.
Pre oko 60.000 godina H. sapiens je započeo značajnu pojavu iz Afrike koja bi dovela do skoro globalne distribucije pre 10.000 godina. Međutim, nedavna istraživanja o fosilima iz pećine Apidima (Grčka) sugerišu da je došlo do ranijeg širenja naše vrste koja je stigla u Evropu pre više od 200.000 godina, što je u skladu sa podacima iz drevne DNK koji sugerišu protok gena između ranog H. neanderthalensis i H. loze sapiensa u vremenskom rasponu kasnijeg srednjeg pleistocena.
Dodatna proširenja raspona H. sapiensa sugerisana su iz zapadnoazijskih dokaza pre 100.000 godina, i iz Kine, Sumatre i Australije pre datuma od 60.000 godina. Do nedavno, bilo je nekoliko drugih znakova prisustva H. sapiensa u Evropi pre ekspanzije Aurignaciana koja je počela pre oko 41.000 godina. Međutim, novi podaci sa sajtova poput Zlaty k?? (Češka), pećina Bacho Kiro (Bugarska), Grotta del Cavallo (Italija) i Grotte Mandrin (Francuska) ukazuju na to da je bilo pre-Aurignacian rasijanja koje je potencijalno postavilo populaciju H. sapiensa uz bok stalnim neandertalcima.
Dok se neke od ovih populacija mogu povezati sa kasnijim evroazijcima, druge izgleda da predstavljaju sada izumrle linije H. sapiensa. Sada je poznato iz sve većeg broja genetskih podataka da je ova koegzistencija H. neanderthalensis i H. sapiens bila u skladupraćena napadima ukrštanja između dve vrste.
Ovde se sugeriše da je nastavak apsorpcije neandertalaca u grupe H. sapiens mogao biti jedan od faktora koji su doveli do smrti neandertalaca, prenosi Interesting Engineering .
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu