Oni su prezadovoljni ako svojim platama ili penzijama uspiju da se prehrane i poplaćaju režije, što je, često, i teoretski i praktično nemoguće.
Tako nemaju izbora nego da svakodnevno računaju šta kupiti, a šta ne, a kakvu god kombinaciju da naprave, para uvijek fali.
Kao da žive u drugoj državi, mnoge njihove komšije i poznanici bukvalno ne znaju šta će od bogatstva.
Naime, dok svaki drugi zaposleni u RS mjesec dana dirinči za platu od 700 KM i manje, u ovoj republici ima i onih koji ovaj iznos zarade za samo jedan dan. Naravno, oni i njima slični ne moraju da kalkulišu u trošenju, pa ljetovanja i zimovanja plaćaju hiljade i hiljade maraka, automobile po par stotina hiljada maraka, okovani su u skupocjeni nakit, krzna i garderobu, a hrane se najskupljom i najkvalitetnijom hranom.
Ovo su samo neke od blagodeti u kojima uživaju naši bogataši, a koje oni koji životare gledaju i samo uzdišu. Nije njima krivo što nego drugi ima, nego što oni nemaju i, bez obzira na to koliko rade i koliko se trude, nikako da krenu naprijed.
Na neko značajnije povećanje plata, u neko skorije vrijeme, više i ne računaju, jer su na svojoj koži osjetili da, na najmanje desetak poskupljenja, zarade odu gore za iznos koji nije vrijedan pažnje.
Šta im drugo ostaje nego da gledaju kako da odu sa ovih prostora i bar svoju djecu spasu da ostatak života provedu u pukom preživljavanju. Zato naši građani sve masovnije ostavljaju i svoje domove i svoje poslove, i odlaze u inostranstvo, uglavnom da se više nikad ne vrate, jer su se umorili života od danas do sutra gdje jedni gladuju, a drugi se razbacuju.
Naravno, i u bijelom svijetu ima još bogatijih ljudi nego kod nas, ali njihovo bogatstvo će, zasigurno, manje žuljati naše građane kada se dočepaju života dostojnog čovjeka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu