Vitalij „Vitalik” Buterin rođen je u Rusiji, gdje je proveo prvih sedam godina života. Roditelji su se preselili u Kanadu, i Vitalik je ostatak djetinjstva i školovanja proveo u toj zemlji. Rano je pokazao talenat za matematiku, tehniku i kriptografiju, mnogi su ga smatrali za matematičkog genija, pa je tokom školovanja bio smešten u programe za darovitu decu, prenosi Startit.
Njegov put u svijet kriptovaluta počeo je jednostavno i gotovo slučajno. Za bitkoin je prvi put čuo od oca 2011. godine, kada je imao samo 17 godina. Pošto u mladosti nije znao šta će sa sobom, provodio je dosta vremena na internetu. Istražujući zajednice oko bitkoina, saznao je i za Bitcoin Weekly, jednu od prvih publikacija u svijetu kriptovaluta.
Kako se često navodi, ideja o značaju decentralizacije, koja će postati temelj blokčejn tehnologije, Vitaliku se javila kada je Blizard, kompanija koja stoji iza popularnog Warcrafta, oslabila mogućnosti njegovog vorloka. Tada je shvatio opasnosti centralizovanih servisa, a ubrzo nakon toga je počeo da istražuje bitkoin.
Prvi koraci ispostavili su se kao odlična prilika za eksperiment i ulazak u novi svijet: počeo je da piše za Bitcoin Weekly, za nadoknadu od danas neverovatnih 5 bitkoina po članku, što je onda vrijedilo nešto manje od 4 dolara, i tako se uključio u ekosistem dok je još bio u začetku.
Članci koje je pisao zapazili su i drugi, te je krajem godine postao jedan od suosnivača nove publikacije, časopisa Bitcoin Magazine. Ovaj časopis, koji je među prvima u industriji imao štampano izdanje i prodavao se u knjižarama poput Barnes & Noble, po svoj prilici doprinoo je legitimisanju kriptovaluta i danas se ističe kao jedan od istorijski značajnih medija u ovoj sferi.
Tih dana, Vitalik je studirao na Vaterlo univerzitetu, radio kao istraživač za kriptografa Ijana Goldberga, i uz to bio glavni pisac publikacije koju je pokrenuo, te ne čudi što je brzo odlučio da napusti fakultet i posveti se novoj tehnologiji.
U narednom periodu, Buterin je putovao po svijetu, učestvovao na bitkoin konferencijama, kao i u kripto projektima poput Dark Wallet i KryptoKit, koji su se bavili tehnologijom digitalnih novčanika. Krajem 2013. godine, njegovo interesovanje kulminiralo je radom koji je obznanio Etereum blokčejn tehnologiju, koju su mnogi okarakterisali kao kripto 2.0. Već januara 2014. ambicije projekta su evoluirale, i blokčejn je postao osnova za potencijalno beskonačan broj novih evolucija, koje preko pametnih ugovora mogu da promene način na koji funkcionišu aplikacije, servisi, digitalne finansije, način na koji se identifikujemo na internetu, i mnogo šta drugo, pise Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu