Dostupno je gotovo tokom čitave godine, ima malo kalorija i pomaže kod mnogih bolesti starosti. Riječ je o karfiolu koji podržava rad srca, mozga, crijeva i kostiju.
Osobe starije od 60 godina trebalo bi da obrate pažnju na karfiol. Osobe starije od 60 godina trebalo bi da obrate pažnju na karfiol.
U svakoj životnoj dobi ishrana utiče ne samo na to kako se osjećamo, već i na normalno funkcionisanje organizma. Hrana nadoknađuje nedostatke vitamina i minerala, puna je gradivnih materija i hranljivih sastojaka. Starije osobe,odnosno stariji od 60 godina, imaju specifične nutritivne potrebe. One proizilaze iz prirodnih promjena u metabolizmu i bolesti povezanih sa starenjem.
Kako bi trebalo da izgleda ishrana za starije osobe
Prije svega, ishrana starijih osoba treba da bude raznovrsna, uravnotežena i bogata hranljivim materijama. Najbolje je da se bazira na 4 ili 5 manjih obroka dnevno (doručak, užina, ručak, popodnevna užina i večera). Važno je da se jede redovno i da se ne prejeda.
Ukupan kalorijski unos svih obroka ne bi trebalo u prosjeku da prelazi 1.500-2.000 kcal, iako to uglavnom zavisi od nivoa fizičke aktivnosti starije osobe.
Ishrana osoba starijih od 60 godina treba da uključuje:
integralne proizvode (uključujući hljeb, tjestenine, kaše) – obezbeđuju energiju i poboljšavaju varenje,povrće i voće (najbolje ono koje sadrži puno vlakana i vitamina, a malo šećera) – daju energiju, podmlađuju izgled i poboljšavaju koncentraciju,posne proteine (riba, nemasno meso, živina, mahunarke) – jačaju kosti i mišiće,mliječne proizvode (mleko, jogurt, sirevi) – izvor kalcijuma koji podržava zdravlje kostiju (posebno važno kod osteoporoze),zdrave masti (orašasti plodovi, sjemenke, maslinovo ulje i avokado) – podržavaju zdravlje srca.
Sa druge strane, starije osobe treba da ograniče:
šećer – povećava rizik od dijabetesa i ubrzava gojenje,masnu i prženu hranu – obično je teška za varenje, podiže nivo holesterola i opterećuje sistem za varenje,prerađene proizvode (brza hrana, ali i gotova jela) – sadrže mnogo nezdravih masti, konzervansa i soli što loše utiče i na zdravlje srca,so – prekomjerna konzumacija izaziva povišen krvni pritisak,alkohol – može da povisi pritisak, optereti jetru i varenje, a što je najvažnije, može da utiče na djelovanje lijekova ( da smanji njihovu efikasnost ili da pojača dejstvo i ošteti organe).
Pravilna ishrana je od izuzetne važnosti za starije osobe kako bi očuvale vitalnost i opšte dobro zdravlje. Ipak, treba imati na umu i upotrebu suplemenata, ako su potrebni i ako ih je preporučio ljekar.
Starije osobe najčešće nadoknađuju:
vitamin D – podržava imuni sistem i zdravlje kostijuvitamine B grupe – održavaju nervni sistemomega-3 masne kiseline – poboljšavaju funkciju mozga i srca.U vezi sa njima uvijek se treba konsultovati sa ljekarom.
Zašto starije osobe treba da jedu karfiol?
Osobe starije od 60 godina trebalo bi da obrate pažnju na karfiol. Ovo povrće sadrži mnogo hranljivih materija koje pomažu u čuvanju dobrog zdravlja.
10 razloga zašto starije osobe treba da jedu karfiol
Vitamini B grupe koji se nalaze u ovom povrću poboljšavaju funkcionisanje nervnog sistema. Najvažniji je efekat holina, jedinjenja koje podržava proizvodnju neurotransmitera (često nazivan i vitamin B4). Kao rezultat toga, poboljšavaju se pamćenje i koncentracija. Zbog toga je karfiol posebno važan za starije osobe, kod kojih se kognitivni procesi prirodno usporavaju sa godinama.
Podržava zdravlje srca
Ovo povrće je izvor dijetalnih vlakana i snažnih antioksidanata. Oni pomažu u snižavanju nivoa holesterola, čime se smanjuje rizik od mnogih kardiovaskularnih bolesti, uključujući aterosklerozu i srčani udar.
Djeluje protivupalno
Karfiol sadrži jedinjenja koja imaju protivupalna svojstva. Redovno konzumiranje ovog povrća može da pomogne u ublažavanju blagih upala. Takođe može da smanji uporne simptome hroničnih bolesti kao što je reumatoidni artritis.
Jača imuni sistem
Karfiol sadrži vitamin C, snažan antioksidans koji jača imuni sistem i pomaže tijelu da se bori protiv infekcija.
Poboljšava varenje
Dijetalna vlakna koje karfiol dodaje ishrani blagotvorno djeluju na crijeva. Regulišu njihov rad i sprečavaju zatvor, koji je čest problem kod starijih osoba. Naravno, ne treba da se pretjeruje s količinom, jer kao i svo povrće iz porodice kupusnjača, može da izazove nadimanje.
Pomaže u održavanju tjelesne težineKarfiol ima malo kalorija (oko 25 kcal na 100 grama), ali je veoma hranljiv. Sadrži dijetalna vlakna koja smanjuju apetit nakon obroka. To pomaže u održavanju željene tjelesne težine.
Podržava zdravlje kostiju
Ovo povrće sadrži i vitamin K i malu količinu kalcijuma. Obje ove supstance podstiču mineralizaciju kostiju i smanjuju rizik od osteoporoze.
Štiti od raka
Karfiol sadrži fitonutrijente koji imaju potencijalna antikancerogena svojstva. Oni smanjuju štetno djelovanje slobodnih radikala i simptome oksidativnog stresa. Na taj način usporavaju proces starenja i smanjuju rizik od razvoja bolesti savremenog doba, uključujući rak.
Štiti od dijabetesa
Rizik od dijabetesa raste sa godinama. Zato je važno da se konzumiraju namirnice sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Karfiol ne podiže naglo nivo šećera u krvi, jer ima nizak glikemijski indeks (GI = 15). Mogu da ga konzumiraju i starije osobe kod kojih je već dijagnostikovan dijabetes ili insulinska rezistencija, prenosi Blic žena.
Lako se priprema i konzumira
Pored svojih zdravstvenih prednosti, karfiol je i jednostavan za pripremu i ima široku primjenu u kuhinji. Često starije osobe nemaju snage za kuvanje ili sanjaju o raznovrsnijoj ishrani. Karfiol je sastojak koji nikada ne dosadi i prijatan je za jelo čak i osobama sa problemima sa zubima.
Može da se jede sirov ili pečen, kuvan (u vodi ili na pari), da se pasira u ukusnu krem čorbu ili pire. Sve više ljudi počinje da sitno secka svež karfiol i koristi ga umjesto pirinča kao prilog uz meso ili povrće.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu