Umalo nisam nastradao i devedesetih. Bila je 1992. godine, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem. Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, željeli su da se svi prezivamo na ić – priča Irfan.
Kaže da su sa Žarkom Lauševićem to veče željeli da popiju piće, a da su njega tjerali zato što zove Irfan Mensur.
– Sve se dešavalo u „Stupici“ i izvan nje. Otišao sam iz Srbije, ali sam odlučio da se vratim. Provjerio sam kod vođe sive Srbije da li da se vraćam ili ne. On mi je rekao da se vratim. Jedini sam čovjek koji je vratio švedski pasoš. Dobio sam ekspresno njihovo državljanstvo. Moj očuh je vidio da na pasošu ima vodeni žig koji oni nemaju na svojim pasošima. Dobio sam pasoš političkog izbjeglice… Nisam se osjećao tako… Samo sam htio da se sve smiri i da se taj kukolj istrijebi. Vratio sam ga. Otišao sam kasnije s jugoslovenskim pasošem u London, Kopenhagen, u Švedsku, pa nazad u Srbiju – pričao je Irfan Mensur, prenosi Blic.
Doda je da je zbog tog napada imao i obezbjeđenje, ali i da su mu prisluškivali telefon i prijetili.
– Isto bih ponovo uradio… Sedam dana, spremajući se da odem, imao sam obezbjeđenje. Nisam znao da li je napad organizovan ili ne. Ni koraka nisam mogao da napravim da me ne prate. To ružno vrijeme sam brzo zaboravio. Bio sam okružen ljudima koji tako ne razmišljaju. Kad sam se vratio, meni su nekoliko puta stavljali prislušne uređaje na telefon. Nastavio sam da dobijam prijetnje, jer nekome nisam odgovarao. Od jednog od tadašnjih načelnika SUP dobio sam na poklon pištolj s dozvolom za nošenje. I njega sam vratio. Nisu to bila laka vremena. Ekscese su pravili pojedinci – objašnjava glumac.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu