Direktor OC Jahorina, Dejan Ljevnaić, otkriva u čemu je tajna njihovog uspjeha.
Kako komentarišete rezultate ankete u kojoj ste dobili najveću podršku u sarajevsko-romanijskoj regiji i našli se među najuticajnijima, ispred brojnih političara i javnih ličnosti?
Nisam očekivao da će moje ime biti uopšte među pomenutima, a kamoli da će dobiti ovoliku podršku, jer verujem da sam najmanje moćan od svih na toj listi. U vremenu kad su snaga i moć često pogrešno shvaćene, podrška koju sam dobio doživljavam kao poruku da postoje ljudi koji i dalje veruju u rad, u pristojnost, u vrednosti koje se ne viču, već žive – tiho i dosledno.
Meni su uvek bili važniji rezultati od pozicija, reč od naslova, i obraz od utiska. Ako je to neko prepoznao – to mi je dovoljno.
Hvala svima koji veruju u ono što radimo. Hvala i onima koji ne veruju, jer nas i to podseća da ostanemo prizemni i budemo još bolji.
Još jednom se zahvaljujem svima koji su glasali, ali i svima koji nas svakodnevno podržavaju kroz dolazak na planinu, kroz sugestije, kritike i pohvale.
Posebno hvala timu Olimpijskog centra Jahorina – bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće.
Nastavljamo dalje u službi ljudi i vrednosti koje nas čine boljima.
Ljetna sezona na Jahorini zvanično počinje 26. juna – po čemu će ovo ljeto biti posebno i šta biste izdvojili kao najveće novine i prednosti za posjetioce?
Mnogi i dalje ne znaju da Jahorina leti nudi čak 26 različitih atrakcija – od adrenalinskih sadržaja poput alpine coastera, zip lajna i kartinga, preko panoramske vožnje šestosedom, pa sve do biciklističkih staza, avantura parka za decu i uređenih šumskih staza za lagane šetnje. Planina je prilagođena svim uzrastima – od najmlađih do onih koji traže mir, prirodu i beg od gradske vreve.
Sezona zvanično počinje 26. juna, a već prvog dana sve atrakcije biće potpuno besplatne za posetioce. Do 29. juna važiće i promotivni popusti od 30%, dok će državljani Bosne i Hercegovine tokom čitavog leta imati pravo na 50% popusta na sve sadržaje. Posebnu pogodnost pružićemo i građanima Istočnog Sarajeva, koji će atrakcije moći koristiti besplatno u tri termina tokom leta – 26. jula, 17. avgusta i 14. septembra.
Leti Jahorina živi punim plućima. Na visini između 1.300 i 1.900 metara nadmorske visine, temperature su prijatne, vazduh je svež, a pejzaži očaravajući. I dok gradovi u regionu beleže nezdrave nivoe zagađenja i ekstremne vrućine, Jahorina postaje idealna oaza zdravlja. Prema podacima Eurostata, gotovo 30% Evropljana tokom leta bira planinske destinacije upravo zbog svežeg vazduha i ugodnijih temperatura u poređenju s obalom. Naučne studije pokazuju da boravak u prirodi snižava nivo stresa i kortizola u organizmu za čak 30% – više nego odmor na plaži.
Zahvaljujući svim sadržajima i velikom broju aktivnosti, letnji promet čini između 15 i 20% ukupnog prihoda Jahorine, a naš cilj je da taj procenat udvostručimo u naredne tri godine. Ulaganja u letnje atrakcije i strategija razvoja letnje ponude jasno pokazuju da više ne govorimo o sezonskoj, već o celogodišnjoj destinaciji. Jahorina je danas mesto koje spaja prirodu, sport, zdravlje, porodicu i doživljaj – u svakom godišnjem dobu.
Jahorina sve više njeguje imidž destinacije koja nudi mnogo više od skijanja – kakve ste događaje i aktivnosti pripremili za topliji dio godine i kome su oni prvenstveno namijenjeni?
Ove godine smo pripremili bogat program koji jasno pokazuje da Jahorina živi punim plućima i van zimske sezone. Već od samog otvaranja 26. juna, pratiće nas festivalski duh – biće to uvod u leto puno raznovrsnih aktivnosti za sve uzraste.
Fejs Festival, koji traje četiri dana, spaja Jahorinu i Ravnu planinu i donosi pravi miks zabave i prirode. Posetioce očekuju koncert Alena Islamovića, dnevne žurke i DJ nastupi, hajking ture, face painting, ali i brojni sadržaji prilagođeni porodicama i individualnim posetiocima. Program će se odvijati širom dve planine, stvarajući jedinstvenu festivalsku atmosferu na otvorenom.
Zatim, od 5. do 15. jula, organizujemo Jahorina English School – edukativni kamp za decu, koji kroz igru i boravak u prirodi nudi učenje engleskog jezika uz kvalitetan pedagoški pristup. Ovo je jedan od primera kako spajamo obrazovanje, zdrav razvoj i prirodno okruženje.
Na jesen, u oktobru, planiran je Jahorina Digital Snow Day – konferencija koja okuplja najvažnije brendove iz sveta skijanja i zimskog turizma. Ova konferencija već sada ima međunarodni značaj, jer okuplja kompanije koje oblikuju budućnost skijanja, digitalizacije i infrastrukture. Jahorina tada postaje mesto gde se donose ozbiljne odluke i razmenjuju ideje o razvoju planinskog turizma.
Verujemo da je planina mesto za svakoga – a mi smo tu da to iskustvo učinimo sadržajnijim, kvalitetnijim i pristupačnijim.
Zimska sezona iza nas ostavila je snažan utisak. Koji su bili najveći izazovi u pripremi i održavanju zimske sezone, posebno imajući u vidu finansijske i tehničke prepreke?
Kada sam sa svojim timom stigao na Jahorinu 2017. godine, zatekli smo akumulirani gubitak od 21,12 miliona KM, skijalište sa brojnim nedostacima i bez sistema za osnežavanje. Uz podršku Vlade RS, definisali smo prioritete i započeli investicioni ciklus. Uložena su značajna sredstva – kroz subvencije (13,9 miliona KM), obveznice (17,3 miliona KM), kredit uz garanciju Vlade (144,9 miliona KM) i dokapitalizaciju (26,2 miliona KM). Sve smo uredno servisirali do 2023. godine, a dokapitalizacija je iskorištena isključivo za vraćanje kredita. I pored izazova, poslovali smo sa dobiti svake godine, a broj skijaša je uvećan.
Pored svih problema, prvenstveno mislim na kreditne obaveze, jer posao ne smatram obavezom, više izazovom i zadovoljstvom, uspevali smo da zadržimo zaposlene i da isplaćujemo plate i doprinose, pa tek od marta ove godine imali smo zakašnjenje u isplati.
Čini mi se interesantan podatak da je samo od 2018 – 2025. godine Olimpijski centar isplatio 12.5 miliona KM poreza i doprinosa na lična primanja zaposlenih.
Broj zaposlenih se značajno uvećao u svim djelatnostima registrovanim na Jahorini, a samim tim se povećao i priliv u budžet Republike Srpske.
Sezona koju smo nedavno završili je bila najteža do sada – i po vremenskim uslovima i po ekonomskim izazovima. Ipak, Jahorina je radila punih 110 dana bez prekida, i to je ogroman uspeh u godini koju su svi nazvali ‘zelenom zimom’.
Blokade su se ponavljale od sredine 2023. godine, pa do poslednje blokade koja se desila u maju tekuće godine. Sve su se negativno odrazile na poslovanje, a posebno blokade pred početak zimske turističke sezone 2023/2024 i 2024/2025.
U oktobru 2024. godine, pred sam početak zimske turističke sezone, računi su blokirani, skinuta su sva sredstva koja su obezbeđena za nabavku delova neophodnih za pokretanje instalacija veštačkog osnežavanja i instalacija kosog transporta.
Kao direktor Društva treba da odlučim da li zatvaramo skijalište i ostavljamo 300 zaposlenih bez primanja, jer instalacije nisu u funkciji, iako je završen remont, sva merenja i kontrole. Treba obezbediti delove koji se moraju zameniti kako bi instalacije bile sigurane i bezbedane za skijaše.
Svojim ličnim kontaktima sam obezbedio neophodne delove svestan da zaposleni to zaslužuju.
U sezoni smo imali 300.000 skijaša – to znači da je 300.000 puta neko stao na naše staze i skijao. Mnogi očekuju da prihod od 300.000 skijaša bude znatno veći, ali realnost je drugačija i evo zašto:
Ljudi kupuju različite karte – neko dođe samo na panoramsku vožnju, neko skija pola dana, neko dođe sa sezonskom kartom koja vredi celu sezonu, a plati je jednom. Imali smo i 51 dan sniženih cena – karte su bile snižene i do 70% kako bi omogućili što više ljudi da skija i kako bismo popunili termine kada nije gužva. Cene su se prilagođavale stvarnom stanju na terenu – koliko je staza i žičara radilo, tolika je bila cena.
Na kraju sezone ostvarili smo promet od 17 miliona KM. To je realna zarada za period koji smo radili i broj skijaša, jer neko skija 7 dana za jednu kartu, neko 110 dana sa sezonskom – i sve to ulazi u obračun.
Pre samo sedam godina, prihod od karata iznosio je svega 1 milion KM. Danas, zahvaljujući strateškim investicijama, pre svega u sistem za osnežavanje, taj broj je porastao na 17 miliona KM. Ova zima, bez tog sistema, ne bi imala ni jedan dan skijanja, jer su vremenski uslovi bili ekstremno nepovoljni. Jasno je da je ulaganje u osnežavanje bilo ključno za opstanak i razvoj Jahorine kao ozbiljnog ski centra.
U januaru ove godine, najviše prihoda od PDV-a u Republici Srpskoj uplaćeno je upravo sa područja opštine Pale, što ovu lokalnu zajednicu svrstava među ključne ekonomske motore RS-a. Ovaj izvanredan rezultat prije svega duguje se razvoju turizma, a kao glavni pokretač ističe se Jahorina. U poređenju s istim periodom prošle godine, zabilježen je rast od 8%, što potvrđuje da ulaganja u infrastrukturu, turizam i cjelogodišnje sadržaje donose konkretne ekonomske efekte kako za lokalnu zajednicu, tako i za cijelu Republiku Srpsku.
Važno je naglasiti da su najveći problem kreditna zaduženja obezbeđenja garancijom Vlade RS gde je Društvo u obavezi da vraća glavnicu i pripadajuće kamate. Istovremeno, ulaganja u Jahorinu se državi višestruko vraćaju, i to kroz prihode od PDV-a, poreza, taksi, ali i kroz otvaranje novih radnih mesta i jačanje lokalne ekonomije. Vlada preko Jahorine ostvaruje indirektan prihod koji višestruko premašuje vrednost jednog ski pasa.
I opet imam da kažem veliko HVALA Vladi Republike Srpske, uz čiju podršku su realizovane sve dosadašnje investicije, uz čiju podršku smo rešili dosadašnje blokade i uz čiju podršku ćemo sigurno rešiti i probleme kreditnih obaveza, bez kojih Olimpijski centar „Jahorina“ može poslovati pozitivno i isplaćivati ostale finansijske obaveze.
Naša prednost je što imamo tim ljudi koji je spreman da, bez obzira na uslove, pripremi staze, pusti žičare, popravi kvarove, očisti sneg i primi svakog gosta nasmijan. Zahvaljujući njima je ova sezona uspela i zahvaljujući njima su hotelijeri radili, restorani bili puni, apartmani iznajmljeni, država prihodovala.
Za poređenje – u Crnoj Gori nije radilo nijedno skijalište. U Sloveniji je sezona bila kraća, sa puno prekida. Kopaonik je ove godine prijavio da je imao oko 200.000 skijaša, što je manje od nas.
Mi na Jahorini ne planiramo da stanemo. Ulaganja se nastavljaju, pripreme za sledeću sezonu već traju, i sigurni smo da će naredna godina doneti još bolje rezultate.
Kako odgovarate na optužbe da investicije koje je uprava realizovala na Jahorini nisu donijele očekivane rezultate i da se efekti tih ulaganja ne vide na terenu?
Takve optužbe demantuje isključivo praksa i konkretni rezultati. Registrovani broj skijaša, kako u zimskim, tako i u letnjim sezonama, iz godine u godinu beleži drastičan rast – upravo zahvaljujući projektima i investicijama koje su realizovane prethodnih godina.
Svake godine su rađeni revizorski izveštaji. Svi izveštaji izražavaju pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje Društva.
Mnogo je izazova u ski biznisu, u vrijeme sezone se radi 24 sata dnevno, radi se na izuzetno niskim temperaturama i ako dajemo maksimum, ne zavisi sve od nas – planina, priroda i vremenske prilike/neprilike su nepredvidive.
Ipak pored svih izazova, broj skijaša se iz godine u godinu povećava. U odnosu na početnu sezonu 2016/17 najveće povećanje je bilo u sezoni 21/22 i to 3,35 puta ili 335% . U odnosu na početnu sezonu prosečno povećanje u poslednjih osam sezona je 2,2 puta ili 221%.
| Sezona 2016/17 | 122.602 |
| Sezona 2017/18 | 184.416 |
| Sezona 2018/19 | 243.448 |
| Sezona 2019/20 | 237.334 |
| Sezona 2020/21 | 262.137 |
| Sezona 2021/22 | 410.903 |
| Sezona 2022/23 | 314.091 |
| Sezona 2023/24 | 239.218 |
| Sezona 2024/25 | 300.000 |
Ove investicije/instalacije su tu na Jahorini, one su svedok ozbiljnog rada, truda, odricanja svih članova menadžmenta i svih zaposlenih. To niko ne može osporiti. Ove investicije su pozitivno uticale i na Jahorinu i na opštine Pale i Trnovo na čijem području se teritorijalno nalaze, ali i na kompletnu regiju i Republiku Srpsku.
Bezbednost nam je takođe na najvišem nivou – zahvaljujući efikasnom sistemu kontrole i pravovremenim reakcijama, u poslednjih pet godina nije bilo slučajeva u kojima bi skijaši zalutali sa staza i izgubili se, a svedoci smo da se takve stvari često dešavaju u svetu.
Na kraju, možda najvažniji pokazatelj uspeha jeste to što se skijaši iz celog regiona sve češće vraćaju na Jahorinu – i to je najbolji odgovor svima koji sumnjaju u efekte naših ulaganja. (A.E)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu