Možete da nas pratite
i putem aplikacije za
Besplatno na

JASNA PRAVILA Ne možete biti donor sperme u Srbiji ako imate TETOVAŽU ILI PIRSING

Društvo
Autor:

Foto: Zappys Technology Solutions /Flickr

Jajne ćelije i spermatozoidi moći će da se doniraju i pozajmljuju iz Banke reproduktivnih ćelija, koja će biti formirana u Srbiji, i iz inostranih banaka, ali uvoz i izvoz neće važiti za embrione.

Setom od devet pravilnika, koje je potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji za osam dana stupaju na snagu, strogo su definisani kriterijumi ko može biti donor i ko može i pod kojim uslovima da koristi reproduktivni materijal iz banaka. Ali biće potrebno vrijeme da to zaživi u praksi.

Doktor Vesna Rakonjac, v. d. direktor Uprave za biomedicinu, rekla je “Novostima”, da je ta banka u fazi formiranja, ali da ne treba očekivati da će “već sutra moći da se doniraju ili pozajme reproduktivne ćelije donora”:

– Jedan od sljedećih koraka biće promocija donorstva reproduktivnih ćelija. U međuvremenu treba riješiti, recimo, ko će i u kojoj mjeri “pokrivati” troškove analiza za donore koje će morati da obave donori, za koje su kriterijumi vrlo strogi.

Predviđeno je da Banka prije izbora i čuvanja ćelija uradi sve laboratorijske testove kako potencijalnih davalaca, koji za to neće dobijati nikakvu nadoknadu, tako i oba partnera od čijih ćelija se stvara embrion. Polne ćelije moći će da doniraju muškarci do najviše 40 godina, i žene između 21. i 34. godine.

Pristanak za darivanje ćelija mora se dati pisano, ali se može i povući, kada se ćelije odmah unište. Davalac nema ni prava, ni obaveze prema djetetu rođenom od njegovog biološkog materijala.

Majka djeteta je, po zakonu, žena koja ga je rodila iako je jajna ćelija pozajmljena, a otac je njen muž ili vanbračni partner, i u slučajevima kada su korišćeni spermatozoidi donora. Dijete začeto iz doniranog materijala, kada navrši 15 godina, moći će da dobije podatke od medicinskog značaja, ali donor ostaje anoniman.

– Zakonom je predviđena i mogućnost uvoza i izvoza reproduktivnih ćelija, iako se pretpostavlja da bi iz naše banke mogle da se zadovolje potrebe za biološkim materijalom, ali se vodilo računa i o tome da se može pojaviti par koji po medicinskim indikacijama neće moći da dobije odgovarajuću ćeliju iz naše baze – kaže dr Rakonjac.

– Cilj nam je da što prije uspostavimo sistem uvoza kako bi se izašlo u susret bračnim parovima prije nego što napravimo rezerve ćelija u našoj banci da ne bi i dalje išli u inostranstvo. Ostalo je još otvoreno i pitanje troškova. Ideja je da parovima koji se liječe od steriliteta u skladu sa finansijskim mogućnostima RFZO omogući da to rade o trošku osiguranja, ali je pitanje koliko će država moći da finansira doniranje ćelija i postupak biomedicinski potpomognute oplodnje ako razlog nije liječenje steriliteta, nego je, recimo, žena bez partnera. Već u petak imamo sastanak sa predstavnicima RFZO na te teme.

Ko može biti donor

Donor mora da bude zdrav, da nije uživalac narkotika, alkohola i cigareta, da nema analne seksualne odnose, da se u posljednjih 12 mjeseci nije tetovirao ili stavljao pirsing, da ne odstupa od standarda težine i visine, a za muškarce i da imaju normalan spermogram, a moraće da priloži rezultate laboratorijskih analiza.

Donori, recimo, ne mogu biti vlasnici, ljekari i drugi zaposleni u ustanovi u kojoj se obavlja VTO.

(Večernje novosti)

Možete da nas pratite i putem aplikacije za Android ili iPhone/iPad.

IZDVAJAMO