Biznis

Jedini u regionu imamo višak: Zlatna vremena za domaće TRGOVCE STRUJOM

Cijena električne energije doseže istorijske vrijednosti. Sa tridesetak evra po megavatu od prije dvije godine skočila je čak na 400 evra. Da li su ovo zlatna vremena za domaće trgovce strujom?

Jedini u regionu imamo višak: Zlatna vremena za domaće TRGOVCE STRUJOM
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Bosna i Hercegovina je, uz Bugarsku, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja ima suficit u bilansu električne energije. Bilansni suficit je prošle godine iznosio oko 4.900 gigavat časova od ukupno oko 17.000 gigavata proizvedene električne energije.

Po podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju, licencu za međunarodnu trgovinu električnom energijom u BiH ima 16 pravnih subjekata. Tri se nalaze na području Republike Srpske.

Kriju detalje

Niko od njih ne otkriva detalje poslovanja, ali priznaju da se cjelokupna situacija pozitivno odrazila na njihovo poslovanje.

– Globalna energetska kriza dovela je do drastičnog poskupljenja svih energenata na svjetskom tržištu, pa i električne energije, što se pozitivno odrazilo na poslovanje MH “Elektroprivreda Republike Srpske”, s obzirom da jedini u regionu imamo bilansne viškove i izvozimo struju na slobodno tržište po značajno višim cijenama u odnosu na prethodni period – kažu za Srpskainfo u “Elektroprivredi RS”.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Ova javna kompanija, koja je snabdjevač domaćih kupaca u Republici Srpskoj, ima licencu i za međunarodnu trgovinu električnom energijom.

– Međutim, viši su i svi troškovi poslovanja jer su cijene održavanja pogona i sirovina za termoelektrane, kao i opreme za distributivnu mrežu značajno više – poručuju iz “Elektroprivrede RS”, te napominju da je nafta koja se koristi u termoelektranama poskupjela i 100 odsto.

Pitali smo i koliko su im povećani prihodi ove godine, ali odgovori će biti poznati naknadno.

– S obzirom da prvo polugodište još nije završeno i obračun će se raditi do kraja jula, tada ćemo moći da damo precizan podatak o finansijskom rezultatu. Ali, već je jasno da  će on biti pozitivan – kartko poručuju iz ERS.

Izvoz

Savo Mirković, direktor EFT – Rudnik i Termoelektrana Stanari d.o.o. Stanari, za Srpskainfo kaže da bi trebalo da je situacija izuzetno povoljna za trgovce strujom u BiH.

– Međutim, naša kompanija nije baš u tom položaju jer imamo dugoročne ugovore, odnosno imamo kredit Kineske razvojne banke na deset godina, do kraja 2026. Zbog toga imamo imamo takozvane PPA ugovore za prodaju struje na dugoročno do povratka kredita. Zato mi u Stanarima, do kraja 2026. godine, možemo da isporučujemo električnu energiju samo po uslovima iz tih ugovora i ništa više – objašnjava Mirković.

Ova privatna kompanija izveze oko 90 odsto električne energije koju proizvede u Stanarima.

Mirković kaže da je u posljednje vrijeme održano nekoliko foruma sa temom o energetskoj krizi, ali da se niko ne usuđuje da daje dugoročne prognoze.

FOTO: RTRS/YOU TUBE/SCREENSHOT
FOTO: RTRS/YOU TUBE/SCREENSHOT

– Pogotovo što niko ne zna koliko će rat u Ukrajini da traje, jer se svi vežu za to – dodaje Mirković.

Domaći potrošači

Ističe da je jedna validna kuća iz Evrope procijenila stabilizaciju cijena tek poslije 2025. godine.

Pročitajte još

– Da, treba preživjeti do tada. U svakom slučaju, cijene se više nikad neće vratiti na prijašnji nivo. Recimo, prije dvije godine je megavat bio tridesetak evra, sada je od 120 do 160 evra, a za one koji kupuju dan unaprijed (SPOT tržište) je duplo više. Dakle, očekuje se stabilizacija cijena na nešto iznad 100 evra. Ali, to je samo jedna procjena i dolazi od jedne validne evropske kuće koja se time bavi – napominje Mirković.

Podsjeća da Republika Srpska i Bosna i Hercegovina imaju sopstvenu proizvodnju električne energije koje regulišu cijenu za domaće kupce.

– To je izuzetno dobro za građane i privredu ove zemlje u situaciji globalne energetske krize. Prednost je da država ima svoju energiju, a RS čak ima višak za izvoz pa može da ostvari neke bolje prihode od kojih može da obezbijedi investiranje, jer istovremeno održava cijenu za domaće potrošače – ističe Mirković.

U Registru važećih licenci, na kraju 2021. godine, za djelatnost međunarodne trgovine registrovano je 16 subjekata: EFT – Rudnik i Termoelektrana Stanari d.o.o. Stanari, HSE BH Energetsko preduzeće d.o.o. Sarajevo, JP Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne d.d. Mostar, MH Elektroprivreda Republike Srpske – Matično preduzeće, a.d. Trebinje, JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo, Energy Financing Team d.o.o. Bileća, G-Petrol d.o.o. Sarajevo, Axpo BH d.o.o. Mostar, Petrol BH Oil Company d.o.o. Sarajevo, HEP Energija d.o.o. Mostar, Danske Commodities BH d.o.o. Sarajevo, Interenergo d.o.o. Sarajevo, GEN-I d.o.o. Sarajevo, Alpiq Energija BH d.o.o. Sarajevo, B.S.I. d.o.o. Jajce i Winter Wind d.o.o. Tomislavgrad.

Proizvodnja

U Bosni i Hercegovini je prošle godine proizvedeno nešto više od 17.000 gigavat časova električne energije, što je 10,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna potrošnja električne energije u BiH iznosila je 12.170 gigavata ili 7,4 odsto više.

Broj kupaca električne energije u BiH iznosio je 1.570.415, od čega je 1.444.520 u domaćinstvima i 125.895 u svim ostalim kategorijama potrošnje. U Državnoj regulatornoj komisiji za električnu energiju podsJećaju da je istekom 2014. godine prestala regulacija tarifa za snabdijevanje za sve kupce, osim za domaćinstva i kupce iz kategorije „ostala potrošnja“, odnosno mali kupci, a praksa regulacije tarifa za snabdijevanje za usluge distribucije je zadržana.

Podsjećamo da je svih pet distributivnih preduzeća iz sistema ERS zatražilo od regulatora povećanje cijene mrežarine, koju plaćaju potrošači zajedno sa potrošenom električnom energijom. Do kraja godine biće poznato da li će od 1. januara računi biti uvećani.

POVEĆAN IZVOZ

Vrijednost izvoza električne energije iz Bosne i Hercegovine u prvih pet mjeseci ove godine iznosi oko 353 miliona konvertibilnih maraka. Po podacima Agencije za statistiku BiH, vrijednost izvoza povećana je za 70,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, uvoz je povećan za 69,5 odsto i njegova vrijednost iznosi 41,2 miliona KM.

Prihvati notifikacije