Od prošle godine nismo napravili veliki pomak u procesu regionalnih integracija. Smatram da najveći potez koji smo učinili datira iz 2021. godine i to ukidanjem rominga, a da u ostalim segmentima nemamo takve značajne napretke. U međuvremenu smo, zbog rata u Ukrajini, kao region skrajnuti iz fokusa i to je dovelo do smanjenja evroentuzijazma u svim našim državama – istakla je Trivan.
Govoreći o poziciji kompanije m:tel u okviru Telekom Srbija grupe, Trivan je naglasila važnost strateških odluka koje su omogućile rast i širenje poslovanja.
– Ideja da ne prodajemo svoje nacionalne telekomunikacione kompanije, čemu su pribegli i Hrvatska, ali i Republika Srpska, nego da mi kupujemo te kompanije i stvaramo svoju grupaciju, bila je pametan potez koji je doveo do toga da u ovom trenutku imamo veće prihode u regionu nego Dojče telekom – rekla je ona.
Kada je riječ o ulaganju u digitalnu transformaciju BiH, Trivan je ukazala na izazove i ograničenja.
– U Srbiji optičke veze, naročito za naučne institucije i naučno-tehnološke parkove gradila je država Srbija, najčešće uz pomoć EU. U BiH telekom operateri to rade iz sopstvenih sredstava što podrazumeva da ide sporije, da su usluge skuplje i da tehnološki kaskamo. Poslednja zemlja u regiji koja će dobiti 5G biće BiH… Ipak, učinili smo ono što je bilo do nas – pokrili smo sa 4G čitavu teritoriju, uradili pilot 5G u Banjaluci i izgradili optički vod ka Srbiji od 800 Gb/s koji u ovom trenutku imaju države poput Norveške i Nemačke – istakla je Trivan
Govoreći o ulasku globalnih tehnoloških kompanija na domaća tržišta, Trivan je upozorila na potencijalne rizike neregulisanog pristupa, posebno u slučaju Starlinka.
– Dolazak Starlinka u BiH zvuči kao fenomenalna stvar i sve zemlje u regionu su pozdravile to. Verujući da će omogućiti brži razvoj, Starlink je dobio dozvolu za rad u većini zemalja našeg regiona. Ono o čemu treba razmisliti jeste na koji način će rad Starlinka uticati na rad telekom operatera i da li treba na izvestan način da zaštitimo telekomunikacione kompanije u BiH i celoj regiji – kaže ona.
Na kraju, istakla je važnost konkretnih inicijativa koje mogu dovesti do ozbiljnog partnerstva sa EU.
– Treba da probamo da na nižem nivou, ne političkom nego ekonomskom, nađemo zajedničke interese. U tom smislu apel Bosni i Hercegovini, bez obzira koliko trenutno postoji unutrašnjih problema i nezadovoljstva prema EU – Plan rasta nudi i nešto mimo novca, a to je evropska perspektiva i ulazak u odabrano društvo, i zato mislim da bi bilo bolje da mu se priključimo – dodala je Jelena Trivan.
F. T.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu