‒ Ne znam da li je bilo suđeno da završi na ovakav način. Još ne vjerujem da ga nema. Beskrajno mi je zbog toga žao jer je bio veliki borac, čak i u bolesti ‒ priča Snežana.
‒ Mnogo je volio život i radovao se svakom danu. Nije mi jasno kako je dobio korona virus kad smo se, otkako je počela pandemija, veoma čuvali. On posebno, čak ni đubre nije išao da baci bez zaštitne maske. Izbjegavali smo gužve i veće skupove upravo iz tog razloga. Kad sam u januaru dobila koronu, spavao je sa mnom u istoj sobi, nije želio da se razdvajamo i ništa mu se nije dogodilo.
‒ Dvije i po nedelje proveo je u kovid-bolnici u Batajnici i čak nije bio na kiseoničkoj potpori. U međuvremenu zarazio se bolničkom bakterijom klostridijom. Iz Batajnice smo ga prebacili u jednu privatnu kliniku, počeo je da se oporavlja i ponadala sam se da će se izboriti. Lavovska borba ljekara, koji su davali sve od sebe, bila je uzaludna, preminuo je poslije sedam dana, rano ujutru 13. septembra. Nisam uspjela ni da se oprostim sa njim. Trebalo je toga dana da odem na intenzivnu njegu, a dan ranije razgovarali smo preko video-poziva, rekla sam mu da ću sutradan doći da ga obiđem i odgovorio mi je slabim glasom: „Obavezno“. Bio je to naš poslednji razgovor – rekla je Snežana za magazin Glorija.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu