Tada je Centar za socijalni rad odlučio djevojčicu da vrati roditeljima, iako su procijenili da postoji umjeren rizik za dijete ako se vrati porodici.
– Joj… Kad bih je zagrlio, ne bih je pustio više nikad. Joj, ne bih je pustio nikad više da sam znao. Ja sam se sakrio kad su je odvodili. Ja sam se sakrio, nisam mogao da gledam kako odlazi. Oni su rekli da ona mora da ide i gotovo, ja nisam mogao, ona bi i mene gledala, ona ne bi otišla, ja sam se morao da se sakrijem, i supruga. Samo da nas ne vidi. Da bude djetetu najlakše, kad već mora, da joj bude što lakše – s tugom se prisjeća hranitelj- koji se i rasplakao dok je ovo govorio reporteru Nove TV.
Dalje je rekao:
– Pa dijete vam je to, pa to je anđeo mali – rekao je o ponašanju djevojčice kada je on brinuo za nju.
Na pitanje da li su je roditelji posjećivali, čovek kaže:
– Dolazili su oni. Majka kao majka, ona je zaplakala za djetetom. Tata, on je kao drvo bio, onda smo mi njega tjerali. Pa, de, malo s djetetom se igraj, pa ja imam 50 godina pa se igram s njima svima, oni skaču po meni, nema što ne rade. Mi smo ga molili, daj, daj! Eto i onda se malo opustio, krenuo i on – priča hranitelj.
Dodaje kako su je odveli 1. novembra za praznik Svi Sveti (Dan mrtvih). Kroz nekoliko dana su se čuli, malo je plakala, rekli su mu, prepričava. Otkriva da su se jednom čuli videopozivom te da su mu roditelji govorili da se djevojčica smirila, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu