Kalas je i prva političarka iz Estonije koja bi mogla da dođe na funkciju šefa evropske diplomatije, ukoliko njeno imenovanje potvrdi Evropski parlament.
Na mjestu šefa evropske diplomatije, na kome bi zamijenila Đuzepa Borelja, bila bi nadležna i za posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine.
U oktobru prošle godine Kalas je na neformalnom sastanku šefova država i vlada u Granadi rekla da proširenje treba da bude proces zasnovan na zaslugama, ali da ga treba ubrzati.
Ocijenila je tada i da EU mora da se pripremi na proširenje i to brzo.
– Mi moramo da uradimo sve sa naše strane. Ako zemlje ispune kriterijume, onda nastavljamo sa procesom pregovora. Ne može da zemlja uradi ono što treba sa njene strane, a mi kažemo da mi nismo spremni. Godina 2030. izgleda daleko. Moramo da se, sa naše strane, krećemo brže od toga kako bismo bili spremni – rekla je Kalas.
Kalas je u decembru 2023. godine, kako je tada prenio estonski ERR, rekla da bi EU mogla da odredi vremenski okvir za buduće proširenje kako bi ohrabrila zemlje kandidate, ali je naglasila da bi pristupanje EU zavisilo od reformi.
– Ništa ne bi pokazalo naš kredibilitet i posvećenost jasnije nego da kažemo kada smo spremni da primimo do 10 novih članica – rekla je ona i predložila 2030. godinu kao datum za proširenje.
Kao jedan od najotvorenijih kritičara Rusije u EU, otkako je počeo rat u Ukrajini zalagala se za uvođenje sankcija Rusiji, slanje vojne podrške Ukrajini i jačanje odbrambenih kapaciteta bloka.
Zbog tako snažnog antiruskog stava pojavile su se spekulacije da bi njena kandidatura za šefa evropske diplomatije mogla da bude blokirana iz bojazni da se time ne isprovocira Moskva.
Kalas se prošle godine pominjala i kao novi generalni sekretar NATO, ali je taj predlog naišao na kritike zbog njenog “previše oštrog” stava prema Rusiji.
Za Kalas je u februaru ove godine Rusija raspisala i potjernicu zbog njenih napora na uklanjanju spomenika iz Drugog svjetskog rata u Estoniji.
Na meti kritika našla se prošle godine kada su lokalni mediji otkrili da je njen suprug povezan sa radom kompanije, koja je nastavila poslovanje u Rusiji iako je estonska premijerka kritikovala one koji su nastavili da trguju sa Moskvom.
Na čelo estonske vlade došla je 2021. godine i postala prva žena na toj poziciji.
Liderka je Estonske reformske partije od 2021. godine, a bila je članica estonskog parlamenta od 2011. do 2014. godine, kao i od 2019. do 2021. godine.
Kalas je bila i poslanica u Evropskom parlamentu u periodu od 2014. do 2018. godine.
Prije nego što je izabrana za poslanika u estonskom parlamentu, bila je advokat specijalizovan za evropsko pravo konkurencije.
Njen otac, Sim Kalas, bio je premijer Estonije od 2022. do 2003, a evropski komesar od 2004. do 2014. godine.
Njen pradeda Eduard Alver bio komandant Odbrambene lige Estonije tokom rata Estonije za nezavisnost od sovjetske Rusije.
Rođena je u Talinu 1977. godine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu