Epidemiolog Janja Bojanić istakla je da obuhvat vakcinacije prvom dozom vakcine protiv morbila, rubeola i parotitisa je 62 odsto, a sa drugom 76 odsto, te da u narednom periodu, ako se ne poveća trend obuhvata, postoje uslovi za epidemijsku pojavu ovih bolesti. Poručila je da procenat populacije mora biti vakcinisan posebno visok kod morbila jer jedna zaražena osoba može zaraziti u prosjeku 12-18 drugih osoba.
-Zbog toga, da bi došlo do efekta kolektivnog imuniteta, procenat obuhvata vakcinacijom na morbile mora biti oko 95 odsto ili veći, za veliki kašalj od 92 odsto do 94 odsto, difterija, rubeola, zauške i polio minimalno 86 odsto i više – naglasila je Bojanićeva.
Ona je podsjetila da je vakcinacija u Republici Srpskoj obavezna protiv hepatitisa B, tuberkuloze, difterije, tetanusa, pertusisa, poliomijelitisa, hemofilus influence tip b, te morbila, rubeole i parotitisa, za djecu i omladinu određenog uzrasta, kao sistematska imunizacija. Pojasnila je da se kolektivni imunitet javlja ukoliko je veći dio jedne populacije vakcinisan protiv neke infektivne bolesti koja se onda ne može lako prenijeti sa osobe na osobu, jer je većina ljudi zaštićena i imuna na te bolesti.
Ona je istakla da, ukoliko je u jednoj sredini dovoljno ljudi vakcinisano protiv određene bolesti, postiže se otpornost zajednice i na taj način se od zaraznih bolesti u određenoj mjeri štite i one osobe koje zbog uzrasta ili nekih zdravstvenih stanja nisu za vakcinaciju.
Prema njenim riječima, procenat populacije koji mora biti vakcinisan da bi se postigao ovaj efekat varira od bolesti do bolesti, ali mora biti visok.
–Postizanje kolektivnog imuniteta putem vakcinacije je brži, sigurniji, efikasniji i jeftiniji način kontrole zaraznih bolesti od izolacije oboljelog i svih drugih mjera koje treba sprovesti u slučaju pojave epidemije – istakla je Bojanićeva. Ona je navela da je analizom dostavljenih podataka od zdravstvenih ustanova koje sprovode vakcinaciju, u 2023. godini, kod većine vakcina uočeno da je obuhvat vakcinacije u prvoj godini života oko 88 odsto i više, a u revakcinaciji 65 odsto, što nije dovoljno za ostvarivanje kolektivnog imuniteta. Bojanićeva je istakla da se uočava znatan pad obuhvata u revakcinaciji petovalentnom vakcinom protiv difterije, tetanusa i pertusisa, dječje paralize i hemofilus B infekcije.
Obavezna sistematska imunizacija djece i omladine protiv morbila, rubeole i parotitisa sprovodi se kod djece sa navršenih 12 mjeseci, jednom dozom ove vakcine, a revakcinacija se sprovodi kod djece uzrasta šest ili sedam godina, odnosno prilikom upisa u osnovnu školu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu