Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković je u januaru ovoj komisiji podnio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje postojanja sukoba interesa za odbornika u Skupštini grada Banjaluka Zorana Popovića.
U inicijativi je bilo navedeno da Popović obavlja funkciju direktora „Vodovod“ a.d. Banjaluka u mandatnom periodu od 18.01.2018. do 18.01.2022. godine, a da je pored toga nakon lokalnih izbora 2020. godine izabran je za odbornika u Skupštini grada Banjaluka.
U inicijativi je bilo navedeno da kako je „Vodovod“ a.d. Banjaluka javno preduzeće sa većinskim vlasničkim udjelom Grada Banjaluka, Popović nalazi u sukobu interesa po članu 5. stav 1. Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske.
U zaključku ove komisije je navedeno da je uvidom u dokumentaciju koja im je dostavljena potvrđeno da je „Vodovod“ a.d. Banjaluka, koji je trenutno u većinskom vlasništvu Grada Banjaluka, nastao djelimičnom privatizacijom državnog kapitala, te da ne spada u grupu javnih preduzeća koje je osnovala jedinica lokalne samouprave.
-Iz navoda gradonačelnika jasno proizilazi da osnivač ovog javnog preduzeća nije Grad Banjaluka, te stoga nije ni mogao priložiti osnivački akt. Dakle, potvrđena je činjenica da nema osnivačkog akta i da osnivač nije grad Banjaluka, već je javno preduzeće nastalo prenosom akcija, što prema članu 5. Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske nije regulisano kao način za formiranje javnog preduzeća- navedeno je u Zaključku.
U zaključku je precizirano da je Komisija utvrdila Uvidom u Statut „Vodovod“-a.d. Banja Luka iz 2018. godine, da je društvo nastalo djelimičnom privatizacijom državnog kapitala i da kao takvo je upisano u Registar Osnovnog suda u Banjaluci, te da je akcionarsko društvo „Vodovod“ Banja Luka privredno društvo organizovano kao otvoreno društvo.
-Dakle, izvršen je prenos kapitala sa Republike Srpske na jedinicu lokalne samouprave- obrazloženo je u Zaključku.
Precizirali su da ovakav način prenosa nije regulisan u članu 5. Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske, koji glasi: „Odredbe stava 1. i 2. ovog člana za izabrane predstavnike, nosioce izvršnih funkcija i savjetnike u jedinicama lokalne samouprave odnose se samo na javna preduzeća koja je osnovala jedinica lokalne samouprave u kojoj izabrani predstavnik, nosilac izvršne funkcije ili savjetnik vrši funkciju.“
– Ovim članom je propisan sukob interesa vezano za status funkcionera u skupštini jedinice lokalne samouprave i funkcionera u javnom preduzeću. Dakle, zakonodavac u članu 5. stav 3. predmetnog Zakona naglašava da se član 5. odnosi samo na javna preduzeća koja je osnovala jedinica lokalne samouprave. Shodno navedenom, Komisija smatra da se predmetna situacija ne može podvesti pod pravnu normu člana 5. stava 3. Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti RS, te Komisija smatra da nema osnova da riješi ovu pravnu stvar utvrđivanjem ili ne utvrđivanjem sukoba interesa. Činjenica da član 5. ne poznaje način formiranja javnih preduzeća na način prenosa vlasničkog udjela na lokalnu zajednicu, već samo da ga je svojim sredstvima osnovala jedinica lokalne samouprave, stoga Komisija smatra da nema osnova za donošenje rješenja i odlučivanja u ovoj pravnoj stvari –nevedeno je u zaključku.
Na ovaj Zaključak stranke imaju pravo posebne žalbe.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu