On je na početku razgovora otkrio kako su protekli dani u pritvoru i šta mu je najteže palo u zatvoru:
– Bilo je jezivo. Napolju je bilo toplo vrijeme, a kroz moje tijelo je prolazila jeza. Od stresa nisam mogao da dođem sebi. U zatvoru sam upoznao prijatelje. Tamo imam prijatelje i dan danas. Smjenjivale su se emocije u meni, ali detaljno o tome će biti prikazano u mom filmu. Nemaš slobodu, jedostavno. Ne možeš da vidiš drage ljude. Majku, oca, nekoliko dragih ljudi. Uskoro će Srbija saznati ko je osoba koja me je moralno, materijalno i emotivno uništila. Osoba je iz Beograda. On me je pokrao, tad sam vidio šta znači ljudsko dno. Šta mi je ukrao, kako je sve izgledalo, saznaće cijela Srbija. Monstruozno je ono što sam ja doživio – istakao je on.
Bokiju je nekoliko puta život visio o koncu, imao je i operaciju želuca, a sada je otkrio kako je sve to izgledalo:
– Jezivo, veoma jezivo. Meni se zdravstveno stanje pogoršalo u zatvoru, nisam imao uslova ni da se liječim, kao što bi trebalo. To ne bih poželio ni najgorem neprijatelju, eventualno onima koji su kumovali tome da ja budem iza rešetaka, kako bi spasili svoje političko du*e. Bilo mi je teško, razmišljao sam samo kako da spasim živu glavu, jer sam ja bio na ivici života zbog opšteg zdravstvenog stanja. Sada tražim pravo na lijekove koji su mi neophodni. Nadam se da će se ovo zlo završiti i nadam se da ću ponovo biti slobodan u svakom smislu. Očekujem to, a kada će se to desiti, to ne znam. Idem dva puta na terapiju. Donekle sam srećan, koliko mogu da budem srećan poslije svega. Trudim se da budem u dobroj kondiciji. Moje zdravstveno stanje nije takvo da ja mogu da budem savršeno, već mora da se održava i prati. Organ mi je izvađen, nije naivno – otkrio je on.
– Neki koje sam volio su se slonili od mene, kad mi je najgore bilo. Shvatio sam koliko je licemjera bilo oko mene. Ovdje, sada, gdje su moji ljudi, tu su doktori koji su mi pomogli. Danas sam primao terapiju da bih mogao da budem ovdje. Ima novih ljudi koji su ušli u moj život, ali i onih koji su izašli iz mog života.
Njih 50% sam izignorisao, dok sam ostatku kulturno odgovorio. Lepa Lukić je svakodnevno zvala moje roditelje, to je žena koja se jednom rađa. Ona je bila prijatelj prije zatvora, za vrijeme zatvora i poslije zatvora. Futa Radulović me je zvao, Laća je prije njegove smrti bio kod mene u bolnici. Dao sam obećanje da kad budem bio u mogućnosti i pravno osposobljen da putujem, ja ću prvo ići na njen grob. Zatvorski cimer mi je rekao kad je Marina umrla. Tad sam osetio veliku nemoć. Teško, jako teško mi je to palo – zaključio je Boki 13, prenosi Telegraf.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu