Haris Džinović često nastupa u kafanama, ali i o njima je pjevao. No, njegovo interesovanje za njih nikada nije manjkalo, pa je tako kako kaže držao i kafanu, piše Blic.
– Kupio sam kafanu da imam gdje da pijem. Konobari su me tjerali u 12 časova i govorili: “Nema više”. Meni se tek tada pilo, a u to doba nisam imao gdje. Ta kafana je počela da radi nekako. Radila je dosta rentabilno dok ja nisam počeo da govorim: “Ovaj sto neće plaćati”, “Ovima ne naplaćujte”… I tako kafana otišla na glavu. To je bio jedan rokerski period – rekao je Haris Džinović.
Prema njegovim riječima bilo je kolega sa kojima je znao da popije koju čašicu više.
– Najduže je sjedio Šaban Šaulić. Proveli smo dosta vremena u kafani zajedno, do ranih jutarnjih časova. Za kafanu se nađe društvo uvijek, ali ga nema kada zoveš nekoga da ti pere prozore. Tu se slabo odazivaju – kaže kroz osmijeh Haris.
Kako potiče iz Sarajeva, pitali smo ga da li je kao i mnoge meraklije, na Baščaršiji provodio najviše vremena.
– Prije neki dan sam se vratio iz Sarajeva. Ne idem u Baščaršiju. Bila mi je ispred kuće. Nije mi više toliko interesantna. Sretnem se sa prijateljima pa opet kafana – rekao je on.
Haris priznaje da nikada ne bi pristao na muzičke kompromise.
– Publika ide u korak sa vremenom, ali se vraća na neke stare numere i stvari. Mislim da publika voli te numere iz nekih tridesetih godina. Vraćaju se kafani. Ja volim kafanu, tamo sam krenuo pa sve do sada. Evo me opet u kafani, život je jedna ciklična promjena u krug – rekao je on i dodao:
– Januar i februar su uglavnom mirni, ali ima dosta posla. Oni su uglavnom rezervisani za odmor, jer su tri mjeseca pred Novu godinu naporna.
Haris je veliki ljubitelj harmonike koju zna i da svira.
– Vrlo rijetko na moju žalost imam vremena da je sviram. Volio bih da je više sviram, ali ne znam razlog zašto to ne radim kada imam pregršt slobodnog vremena. Muzika i harmonika su moje ljubavi od rane mladosti pa sve do sada – kaže on i dodaje:
– Uglavnom sam sam učio, nisam išao u muzičku školu. Šteta, trebalo je, ali nisam.
Haris i njegova supruga Melina imaju dvoje djece, kćerku Đinu i sina Kana.
– Moja djeca nisu naslijedila talenat za muziku. Vole je i slušaju, ali nemam pojma da li nekad pjevuše. Preda mnom ne, ali ne vidim da pokazuju generalno neku želju koju bi povukao taj talenat da imaju – rekao je on.
Prema njegovim riječima sin je okrenut sportu.
– Sin je talentovan za košarku. Postoji teorija da je svako talentovan za nešto, ali treba otkriti za šta. Volio bih da oni imaju talenat i da ga slijede i razvijaju – rekao je Džinović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu