HRVATSKA OSTAJE BEZ GOSTIJU Kampovi izgubili 11 odsto turista, a luksuzni rizorti i dalje „grabe“ punom parom

Istovremeno, analize tržišta pokazuju da je Hrvatska među najskupljim kamping destinacijama u Evropi, a cijene su za samo godinu dana porasle oko 12 odsto. Ipak, dok se mnogi pitaju gdje su nestali kamperi, pojedini kampovi nemaju nikakvih problema sa popunjenošću.

Među njima je i kamp Stoja kod Pule, smješten u borovoj šumi uz samo more, koji može da primi više od 2.200 gostiju. Uprkos negativnim trendovima u ostatku zemlje, u kampu Stoja situacija je potpuno drugačija.

– Naš kamp je popunjen 97 odsto, a taj procenat će narednih dana samo rasti, i do 100 odsto. Mi nismo imali pad broja noćenja – rekla je za RTL direktorka kampa Dolores Dragun.

Iako ukupni podaci pokazuju pad broja nemačkih gostiju u hrvatskim kampovima, upravo su Nijemci i dalje među najbrojnijim gostima u Stoji. Međutim, dio posjetilaca upozorava da kampovanje više nije povoljna opcija kao nekada.

Hrvatska među najskupljim kamping destinacijama u Evropi

– Cijena je u redu, ali je visoka, gotovo kao u hotelu. Prošle godine putovali smo po Švajcarskoj i Italiji i, kada sam se poslije tri nedjelje vratio, uporedio sam troškove sa hotelima. Izračunao sam da bi nas hoteli koštali hiljadu evra manje – rekao je Frank iz Njemačke.

Prema poređenju cijena, Hrvatska se nalazi pri samom vrhu evropske lestvice kada je riječ o troškovima kampovanja.

Za parcelu za kamper namijenjenu za dve odrasle osobe i dete prosečna dnevna cijena u Hrvatskoj iznosi oko 73 evra. Poređenja radi, u Italiji je prosek oko 63 evra, u Švajcarskoj 61 evro, dok je u Njemačkoj oko 41 evro. Evropski prosek iznosi približno 49 evra dnevno.

U kampu Stoja cijene parcela zavise od njihove lokacije i opremljenosti.

– Kamp parcele zavise od položaja, odnosno da li su u prvom redu do mora, bliže moru ili u sredini kampa. Opremljene su infrastrukturom, strujom, vodom i odvodom, a imamo i nekoliko parcela koje dobijaju privatna kupatila. Cijene se kreću od 40 do približno 70 evra – objasnila je Dolores Dragun.

Još skuplje mogu biti mobilne kućice za do šest osoba, čija cijena, u zavisnosti od položaja i udaljenosti od mora, može da dostigne gotovo 400 evra po noćenju.

U kampovima sa pet zvezdica Hrvatska je takođe među najskupljima u Evropi. Prosječna cijena tamo iznosi oko 95 evra dnevno, a skuplja je jedino Španija sa prosjekom od 98 evra.

Luksuzni glamping rizorti puni uprkos visokim cijenama

Na svega desetak kilometara od Pule nalazi se glamping rizort sa 199 luksuznih šatora i kapacitetom od gotovo 600 gostiju. Iako cijene nisu male, rizort je potpuno popunjen.

Krajem avgusta sedmodnevni boravak tamo košta 1.675 evra, dok je krajem jula za jedini preostali slobodni šator na zvaničnom sajtu bila istaknuta cijena od čak 549 evra po noćenju.

Najviše gostiju dolazi iz Njemačke, Austrije i Italije, a slijede ih posjetioci iz Belgije i Slovenije.

– Svake godine dolazimo ovdje. Dopada nam se, ima svega za djecu – rekla je Bojana iz Slovenije.

Na pitanje da li smatra da je skupo, kroz smijeh je odgovorila:

„Pa i nije baš.“

Gosti iz Austrije, Helena i Halid, smatraju da su cijene ipak primjetno porasle poslije pandemije.

„Skuplje je poslije korone, čini mi se“, rekli su.

Dok luksuzni kampovi postižu visoke cene, potpuno drugačiju ponudu ima Fratarsko ostrvo nedaleko od Pule. Do ostrva se iz pulske Bunarine stiže brodom za svega pet minuta.

Ostrvo ima 19 hektara, dugo je oko 600 metara i može da primi približno 300 šatora. Sva mjesta trenutno su popunjena.

Za rezervaciju mesta tokom sezone plaća se 70 evra, a zatim još tri evra po osobi i pet evra za šator za svaku noć. Ukupno, kampovanje tamo košta samo osam evra po noćenju.

Ni cijene hrane ne opterećuju goste – hamburger košta šest evra, pica deset, a pržene lignje osam evra.

Kamperi nisu nestali, ali traže drugačiji odmor

– Nemamo problema sa popunjenošću, sve je potpuno popunjeno. Cijene su konkurentne, gotovo simbolične. Cilj je društveni život, Puljani su veoma vezani za ostrvo, a ima i ljudi koji tamo dolaze od rođenja – rekao je direktor Fratarskog ostrva Damir Milanović.

Dodao je da oko 90 odsto gostiju čine domaći posjetioci.

– Ne nedostaju nam turisti, ali dolaze i Nijemci i Slovenci – rekao je Andrej iz Pule.

Gost iz Slovenije Tine kaže da ga na ostrvo najviše privlači osećaj slobode.

– Ovdje je sloboda. Mogu da spavam gdje god želim, postavim šator, zauzmem prostora koliko hoću i budem tamo – rekao je.

Dok zvanični podaci za jun pokazuju pad broja noćenja u hrvatskim kampovima, primeri Stoje, Pomera i Fratarskog ostrva pokazuju da interesovanje za kampovanje i dalje postoji. Razlika je u tome što dio gostiju sve češće bira između luksuznih kampova sa visokim cijenama i jednostavnijih mjesta koja nude povoljan odmor i autentično iskustvo, prenosi Dnevno.hr.