Problem je što početna investicija može da dostigne nekoliko hiljada evra, pa se mnogi pitaju da li se takav sistem zaista isplati.
Za razliku od klasičnog električnog grijača, toplotna pumpa ne pretvara direktno struju u toplotu. Ona koristi električnu energiju da preuzme toplotu iz spoljnog vazduha, zemlje ili vode i prebaci je u objekat. Zato iz jedne jedinice električne energije može da proizvede više jedinica toplotne energije.
Efikasnost se izražava koeficijentom COP. Ako je COP 4, pumpa u određenim uslovima iz jedne jedinice struje daje oko četiri jedinice toplote. Međutim, COP nije konstantan i zavisi od spoljne temperature, sistema grijanja, izolacije i drugih uslova.
Početna investicija je najveća prepreka
Kod sistema vazduh-voda potrebni su spoljna jedinica, unutrašnja oprema, instalacije, a često i spremnik za sanitarnu vodu. Tržišne procjene pokazuju da kompletan sistem sa ugradnjom može koštati oko 2.500 do 7.500 evra, dok složeniji sistemi mogu biti i skuplji. Zemlja-voda i voda-voda sistemi obično zahtijevaju još veća ulaganja.
Zato toplotna pumpa nije automatski najjeftinije rješenje. Njena isplativost zavisi od objekta i sistema koji zamjenjuje.
Koliko bi trošila za stan od 50 kvadrata?
Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) je za sezonu 2026/2027. računao da prosječno izolovan prostor od 60 kvadrata zahteva oko 9.000 kWh energije za grijanje. Za 50 kvadrata to bi bilo približno 7.500 kWh toplotne energije.
Ako bi toplotna pumpa tokom sezone imala prosječan COP 3,5, za tu količinu toplote trebalo bi oko 2.140 kWh električne energije. Sa COP-om 4, potrošnja bi bila oko 1.875 kWh.
Poređenja radi, AERS navodi da domaćinstvo koje koristi električnu energiju direktno u grijnim tijelima i kotlovima za etažno grijanje za 60 kvadrata može da izdvoji više od 250.000 dinara, što je najskuplji analizirani način grijanja.
Račun za toplotnu pumpu ne može se precizno izračunati samo množenjem kilovat-sati jednom cijenom, jer zavisi od zona potrošnje, ukupne potrošnje, vremena korišćenja struje i realnog COP-a. EPS primjenjuje zelenu, plavu i crvenu zonu, a granica između plave i crvene od oktobra 2025. iznosi 1.200 kWh mjesečno.
Najvažnija je dobra izolacija
Toplotna pumpa najbolje radi u energetski efikasnom objektu. Loša izolacija, stari prozori i veliki gubici toplote mogu značajno smanjiti očekivanu uštedu.
Posebno je pogodna za podno grijanje, koje radi sa nižim temperaturama vode. Kod starih radijatorskih sistema može biti potrebna visokotemperaturna pumpa ili zamjena dijela instalacije, što dodatno povećava troškove.
Zato nije dovoljno kupiti „dobru“ pumpu. Ona mora biti pravilno dimenzionisana i prilagođena objektu.
Da li se isplati?
Ako se kuća ranije grijala skupim direktnim električnim grijanjem, ušteda može biti velika, pa se investicija od nekoliko hiljada evra može relativno brzo vraćati. Ako su korišćeni jeftiniji gas ili drvo, povrat će biti sporiji.
Zaključak je da toplotna pumpa može imati veoma nizak trošak rada, ali samo kada je pravilno ugrađena i kada objekat nema velike toplotne gubitke. U suprotnom, nekoliko hiljada evra uloženih u sistem možda neće donijeti očekivanu uštedu, prenosi Espreso.
Zato je prije kupovine često važnije poboljšati izolaciju i analizirati ceo sistem grijanja nego jednostavno izabrati skuplji model pumpe.
Koji je energent najisplativiji? Cijene uglja, peleta i ogrjevnog drveta znatno veće nego lani
UŠTEDA I DO 75 ODSTO NA RAČUNU Ovaj sistem grijanja postao hit širom Evrope, ali jedna stvar je ključna
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.