Vlasnici pasa često tvrde da po lavežu, cviljenju ili režanju mogu da prepoznaju šta njihov ljubimac želi. Naučnici sada pokušavaju da utvrde koliko se ti zvuci zaista razlikuju i da li vještačka inteligencija može da prepozna informacije koje se u njima kriju.
AI može da analizira visinu, ritam, trajanje i ponavljanje laveža, a zatim te obrasce povezuje sa situacijom u kojoj je zvuk nastao – na primjer, da li je pas uplašen, uzbuđen, sam ili nešto traži.
Istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Kaunasu objašnjavaju da algoritmi mogu da pronađu razlike koje čovjek teško čuje, ali to još nije isto što i prevođenje psećeg jezika.
AI može da prepozna emociju, ali ne i „rečenicu“
Neka istraživanja već pokazuju da modeli vještačke inteligencije mogu da razlikuju određena emocionalna stanja pasa na osnovu njihovih glasanja. To znači da je mnogo realnije da AI najprije nauči da prepozna strah, uzbuđenje ili nelagodu, nego da nam doslovno „prevede“ šta pas govori.
Najveći problem je značenje. Dva laveža mogu da zvuče slično, a da nastanu u potpuno različitim situacijama. Zbog toga istraživačima nisu dovoljni samo audio-snimci, već moraju da prate ponašanje psa i okolnosti u kojima se oglasio.
Zato „Gugl prevodilac za pse“ još ne postoji. Ipak, moguće je da ćemo prije njega dobiti tehnologiju koja će moći pouzdanije da procijeni kako se pas osjeća i zbog čega se oglašava, prenosi mondo.ba .
Drugim riječima, telefon nam možda neće uskoro napisati „Gladan sam“, ali bi jednog dana mogao mnogo preciznije da pokaže šta pas pokušava da nam poruči.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.