Molim se da Grade, moj muž, i ja umremo jer bi jedino tako našli spas od ovoga što na snađe. Od tuge šta doživjesmo smo pali u krevet. Otkad je Goran priznao one užase, ja vidim trostruko televizor, a muž ne može da dođe sebi. Ne možemo na noge, Grade leži i leleče. Kukamo oboje na sav glas i kukaćemo dok smo živi. Na ulicu ne možemo od sramote, a kamoli crnoj Stojanku pred oči – rekla je majka uhapšenog Gorana Džonića, okrivljenog za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije Đokić.
Očajna žena, nakljukana lijekovima za smirenje, jada se uz glasan plač i kuknjavu i kaže da moli Boga da joj okonča muke i pruži smiraj napaćenoj duši:
– Smrt bi bila zlatna za nas dvoje, klete roditelje. Naš Goce, dobro dijete, jedini sin, postao je ludak pod stare dane, čim je mogao da ubije dijete bližeg rođaka, ženu i njega ili da ma pod kakvim okolnostima bude dio te katastrofe. Ne mogu više da gledam vijesti i da slušam strahote koje pričaju. Muž i ja ne možemo da shvatimo da je to naš sin i da se o njemu govori.
Mila Džonić kaže da krivicu za ubilačku stranu sina traži i u sebi i u vaspitanju iako je Goran već deda.
– Muž i ja smo penziju stekli mučno radeći u inostranstvu i stvarajući Goranu bolje sutra i napravili smo sve što smo mogli da njemu i njegovoj porodici olakšamo život, a on ovo da napravi. Kako je to moguće. Ne mogu ni svoju ćerku da smirim jer Jasmina ne može da prihvati da je njen brat bio sposoban da postane zločinac i ubica, a opet ona ima svoju djecu i može da skrene misli, a ja ne mogu jer me utroba boli zbog Gorana. Kuku, lele i tako zanavijek dok dišem – uz vapaje jadikuje Mila.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu