Svijet

Neće pognuti glavu pred Putinom: Švedska nekoliko sati nakon primanja u NATO preduzela mjere protiv Rusije

Dan nakon što je primljena u NATO, Švedska je ušla u Alijansu na velika vrata, u stilu svojih vikinških predaka.

Vladimir Putin
FOTO: THE TELEGRAPH/YOUTUBE-SCREENSHOT

Samo nekoliko sati nakon što je Rusija obećala da će preduzeti „kontramere” zbog pristupanja Stokholma alijansi, te mjere su u petak naišle na kontranapad dvije švedske letjelice za elektronsko izviđanje.

Švedska je time pokazala da pretnje smatra ozbiljnim, ali i da neće pognuti glavu pred Vladimirom Putinom. Velika misija “ELINT”, na kojoj su se nalazila dva švedska aviona, obično se sastoji od praćenja bežičnih i telefonskih komunikacija, prikupljanja i analize radarskih signala, telemetrijskih uređaja i raznih senzora, kao i radarskog mapiranja, nuklearne detekcije i testiranja sistema za navođenje raketa.

Pročitajte još

Rusi nisu reagovali

Oba aviona su poletjela iz Linkopinga, što se može vidjeti na radarskoj slici koju je objavio italijanski vojni portal ItalMil Radar. Prvi, Saab 340 AEV&C, specijalizovan za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu, prošao je preko Gotlanda i stigao do morske granice Letonije. Ova letelica je zasnovana na platformi putničkog aviona, a u vojnoj varijanti nosi ime Argus, po divu iz grčke mitologije koji je imao hiljadu očiju i nije mogao ništa da promaši.

Na krovu nosi radarsku antenu u obliku snopa dužine 9 m i težine 900 kg, proizvodnje domaće kompanije Ericsson. Od klasičnih radarskih antena se razlikuje po tome što je fiksna, za razliku od onih koje poznajemo iz američkog AVACS-a. U borbenom zadatku pokriva površinu od 250 km, a u neborbenim misijama, kao što je ova u petak, 8. marta, oko Argusa može da vidi i do 450 km. Tačnije, od krajnje zapadne tačke svoje misije, Argus je imao pod kontrolom ceo vazdušni prostor Kalinjingradske oblasti, sve do granice sa Belorusijom.

Od četvrtka, kada je Švedska ušla u NATO, a Finska od prošle godine, Rusi ne mogu ni da plivaju na Baltiku, a da nisu pod nadzorom Atlantske alijanse.

nato zastava
FOTO: TOMS KALNINS/EPA

Drugu misiju je izveo Gulfstream S102B, koji je doletio u Gdanjsk u Poljskoj, zatim ostao u blizini Kalinjingrada i potom nastavio duž granice Belorusije do trojne granice Slovačke, Poljske i Ukrajine. Gulfstream S102B je modifikovani poslovni mlaznjak opremljen nizom senzora. Može da se koristi za praćenje komunikacija i svih drugih elektronskih signala i nema sumnje da su meta ove obavještajne misije bile ruske vojne aktivnosti, piše Jutranji list.

Obavještajna upozorenja

Slične misije Šveđani su izvodili i ranije, ali ovo je prvi put da su to izveli kao članice Atlantske alijanse, odmah nakon direktne pretnje koju je tom savezu uputio kaplar KGB iz Moskve. Zanimljiva je i reakcija Rusije, koja, uprkos ranijim obećanjima, ovoga puta nije podigla svoje brze i izuzetno pokretne lovce SU-27 Flanker, kao ranije kada su se Šveđani približili Kalinjingradu.

Finska je u decembru zatvorila granicu sa Rusijom, a vlasti su optužile Moskvu da je izvela navodni „hibridni napad“ i namjerno pomagala infiltraciju ilegalnih migranata, što je Rusija negirala. Članstvo u NATO znači eskalaciju tenzija između zemalja i „Rusija sada Finsku smatra neprijateljskom zemljom, što znači mjere protiv nas“, naglasio je Turunen.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu