Upravni odbor Centralne banke BiH je donio odluku o povećanju stope naknada na sredstva iznad obavezne rezerve na računima rezervi banaka kod CBBiH. Naknada će biti povećana sa -0,50 na -0,75 odsto. To će značajno da poveća troškove banaka, a na kraju će teret da snose građani i privreda.
Srezati troškove
Dok iz Centralne banke BiH ističu da ova mjera predstavlja podršku valutnom odboru i podsticaj bankama da aktivnije iskoriste značajna finansijska sredstva koja se nalaze na računima rezervi za podršku privrednom sistemu zemlje, ekonomisti smatraju da su u CBBiH prvo trebali da srežu vlastite troškove.
– Centralna banka BiH istovremeno gradi zgrade od nekoliko desetina miliona maraka i povećava nakandu zato što ne može da ostvari dovoljno prihoda od investiranja deviznih rezervi. Zaista se postavlja pitanje da li je povećanje stope naknada bankama jedini način da spriječe akumuliranje gubitaka ili da prvo smanje svoje troškove – kaže za Srpskainfo Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Pale.
Navodi da se Centralna banka kod nas, nažalost, doživljava kao stranački plijen i onda se zapošljavaju i oni za koje nema potrebe.
– Oni su ranije imali 13. i 14. platu. Imali su regres dva puta, ne znam da li imaju i dalje. Uglavnom, već nekoliko godina im se prava ne povećavaju, privreda ih polako sustiže. Međutim, oni se otprilike ponašaju kao da su na vrhu piramide i posljednji će da potonu, ali otprilike guraju ispod sebe druge dublje samo da se neko njihovo pravo, neki njihov socijalni benefit ne bi uskratio – smatra Đogo.
Kamatne stope
Kako ocjenjuje, situacija je siva.
– Ne smatram da Centralna banka treba sama da snosi sav teret. Ova institucija je važna za očuvanje zdravlja novca, ali kad se već želi očuvati zdravlje novca onda prvo treba da režu vlastite troškove, pa onda da prebacuju teret na banke. Ovo sada nije ništa drugo nego prebacivanje tereta na komercijalne banke, a banke, budući da rade s građanima i privredom, neće imati ništa drugo već da se odreknu ili dobiti ili da prebace teret na građane. Svakako će pokušati da prebace teret na klijente – uvjeren je Đogo.
U Udruženju banaka BiH kažu da će odluka UO CBBiH uticati na povećanje naknada koje banke naplaćuju klijentima.
– Država s jedne strane očekuje da banke imaju umjereniji pristup s naknadama i ostalim cijenama usluga, a s druge strane im povećava troškove. Ovaj potez će rezultirati možda i povećanjem kamatnih stopa, što nije dobro, jer je naš cilj da kamatne stope ostanu niske. Jasno je da i Centralna banka želi da bude profitabilna, ali njena uloga nije samo da bude profitabilna, već ona ima mnogo složeniju ulogu – ocjenio je Radovan Bajić iz Udruženja banaka BiH.
Podrška privredi
S druge strane, u Centralnoj banci BiH smatraju da će ova mjera da podstakne banke da budu aktivnije u kreditnoj podršci privredi umjesto što novac drže na računima CBBiH.
– Ova mjera predstavlja podršku valutnom odboru i podsticaj bankama da aktivnije iskoriste značajna finansijska sredstva koja se nalaze na računima rezervi kod Centralne banke za podršku privrednom sistemu zemlje – njihovo je obrazloženje.
Povećanje naknada bi barem djelimično trebalo da ublaže izmjene Zakona o unutrašnjem platnom prometu kojim se po prvi put zakonski definiše koliko banke mogu da naplaćuju usluge klijentima građanima.
Riječ je o naknadi za vođenje osnovnog platnog računa, a Vlada je predložila da naknada za vođenje osnovnog platnog računa ne može da bude veća od 0,15 odsto prosječne neto plate.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu