Iz MMF navode da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja.
Izvršni direktori MMF-a su pozdravili korake koje su vlasti pravovremeno preduzele da bi ojačale aranžman valutnog odbora, koji je do sada dobro služio zemlji.
Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uslove na tržištu, uz istovremeno preduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti.
Iz MMF-a su, kako je navedeno, apelovali da se ne prihvataju pozivi Centralnoj banci da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor.
“Centralna banka bi trebala dodatno povećati stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu i smanjila rizik za odliv kapitala”, saopšteno je iz MMF.
Izvršni direktori MMF-a su naglasili da agencije za bankarstvo trebaju ukinuti mjere koje narušavaju kamatne stope, te da trebaju ojačati praćenje i pripravnost za krizu, uključujući i putem strogog i pravovremenog sprovođenja svih prudencijalnih i korektivnih mjera.
Oni su naglasili potrebu za unapređenjem razmjene informacija i “uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju da bi se olakšalo restrukturisanje banaka i osigurala likvidnost u izuzetnim slučajevima”.
Direktori MMF su naglasili važnost strukturalnih reformi da bi se ubrzao rast, promovisala zelena i digitalna tranzicija i podigao životni standard.
Oni su pozvali na ubrzanje reformi u upravljanju i apelovali su na vlasti da zatraže MMF dijagnostičku procjenu upravljanja s ciljem pružanja pomoći u identifikaciji ključnih slabosti i uspostavljanju prioriteta u reformama.
Izvršni direktori MMF su apelovali na vlasti da hitno usvoje novi zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno realizuju zakonski okvir za sprečavanje korupcije.
Kada je riječ o klimatskim promjenama, preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede, povezivanje tržišta električnom energijom sa tržištem EU, i prelazak na obnovljive izvore energije.
U saopštenju MMF navodi se da dešavanja u Ukrajini i dalje stvaraju značajne poteškoće za evropsku ekonomiju, što ima posljedice za BiH.
Ocijenjeno je da status zemlje kandidata za članstvo u EU, koji je BiH dobila u decembru 2022. godine, još nije doveo do reformskog zamaha.
– Ekonomski rast je pao sa 7,4 odsto u 2021. na 3,9 odsto u 2022. godini i očekuje se da će dalje padati do nivoa od dva odsto ove godine zbog slabije domaće i spoljne potražnje. Inflacija je dostigla vrhunac od 17,4 odsto u oktobru 2022. godine i od tada kontinuirano pada, ali je i dalje povišena. U skladu sa smanjenjem cijena hrane i energije na međunarodnom nivou, očekuje se da će prosječna inflacija pasti na šest odsto u ovoj godini – dodaje se u saopštenju.
Uzimajući u obzir kontinuiran visoki rizik i neizvijesnost u vezi sa ekonomskim izgledima, direktori naglašavaju potrebu za odlučnim politikama i reformskim naporima za jačanje makroekonomske stabilnosti i podsticanja srednjoročnog rasta.
U tom kontekstu, oni naglašavaju važnost većeg političkog konsenzusa i apeluju da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promovisanja neophodnih reformi.
Direktori su istakli i potrebu da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu