Kao u svakoj društvenoj grupi, i među prostitutkama postoji ogroman jaz: neke su “elitne” i žive luksuzno, ali ima i onih sa samog dna uličarki čija je svakodnevica ispunjena zlostavljanjem i poniženjima, koje su na ivici egzistencije, zavisne od narkotika i alkohola. Prodaju se za siću kako bi nabavile drogu, piće i nešto hrane, žive od danas do sutra sanjajući o ljepšoj budućnosti, koja je za većinu nedostižna.
Ko su te žene i kakva ih je strašna muka natjerala da nude svoje tijelo stojeći uz ivicu prašnjavih drumova, svake noći, po snijegu i kiši, kad stegne mraz i kad se usija asfalt? Zašto nisu potražile neki normalan posao? Kakav je njihov život i ima li za njih nade?
Na Kaćkoj petlji, najpopularnijoj novosadskoj štajgi, zatičemo nekoliko prostitutki. Oskudno obučene, upadljivo našminkane, s kosom sprženom od jeftine farbe, cupkaju čekajući da se zaustavi neko željan kratkotrajnog užitka. Većina su Romkinje čije je godine nemoguće odrediti, djeluju istrošeno, bar deceniju starije od svoje dobi.
Dina (27): Otac i brat, moji najveći dušmani
– Nas osmoro živjeli smo u kućici od dasaka, tu, blizu, u romskom naselju. Imali smo samo jednu sobu, tu smo spavali, prali se, jeli kad se imalo šta. Mi, djeca, nismo išli u školu, prosili smo s majkom po gradu i sve smo pare davali ocu koji se nije trijeznio.
– Uvijek mu je bilo malo, tukao nas je i psovao, lomio ono malo sirotinje što smo nakupili po đubrištu. Kada me je prvi put silovao, bilo mi je 11 godina, braća i sestre samo su se zavukli ispod pokrivača, mama je ćutala, pušila i gledala kako se otimam i plačem. Poslije je to bilo redovno, onda je nasrnuo i brat… Pobjegla sam kod strine koja je dugo u tom poslu na ulici. Upoznala me je s nekim mušterijama i tako sam počela da se kur**m za pare.
– Poslije sam srela tog momka, bio je mnogo stariji od mene, i zaljubili smo se. Bio je dobar prema meni, kupovao mi je stvari, vodio me na pljeskavice, nije mi dao da idem na ulicu, tražio je da se preselim kod njega da živimo k'o muž i žena.
– Ubrzo sam skontala da je narkoman. Težak. Dilov'o je drogu da bi imao za sebe, uzimao je sve više, a i ja sam se navukla, pa nam je usfalilo para. Šta ću, ponovo sam izašla na ulicu, rekao je da nema ništa protiv, takva je situacija. Bilo mi je teško, al’ kad se ufiksam, bude mi svejedno.
Moj čovjek je umro prošle godine, predozir'o se, srce mi se slomilo, voljela sam ga k'o boga, nikad ruku nije podigao na mene. Ostala sam u kući s njegovim bratom i snajom, sad radim za devera. I on se drogira, mnogo je prgav, tuče i mene i svoju ženu, provaljuje mi u sobu, ‘oće da spava sa mnom, a ja popuštam, nemam kuda da odem. Htjela sam da se skinem s heroina, da nađem neki pos'o, da živim k'o sav normalan svijet.
– Poslije mislim, za koga, bre, djece nemam, ne mogu da zatrudnim, valjda zato što su me onako krvnički silovali kad sam bila mala. Ovakav život gori je od smrti, al’ nemam hrabrosti da se ubijem. Čekam da me dokusuri droga, da se preselim na onaj svijet, kod mog čovjeka, neću još dugo, sto posto, pazi šta ti kažem.
Udruženje “Prevent”, formirano s ciljem da se pomogne marginalizovanim grupama, jedina je svijetla tačka u životu novosadskih prostitutki.
Prije dvije godine uspjeli su, uz pomoć donatora iz Evropske unije, da otvore svratište za te žene s dna socijalne lestvice, tu su mogle da se okupaju, operu rublje, popiju čaj i kafu, ogreju se, porazgovaraju sa socijalnim radnikom i psihologom, testiraju na HIV i hepatitis C.
Projekat je finansiran do januara 2018. a onda je sve stalo, no, ima naznaka da će ponovo zaživjeti. Svratište smo morali da zatvorimo zbog nedostatka novca, a država nam nije dala licencu za taj projekat jer je prostitucija u našem zakonu označena kao krivično delo. To je, takođe, razlog zbog kojeg ove žene ne mogu da se hrane u narodnim kuhinjama niti da koriste usluge azila za beskućnike.
Nedavno su najavljene promjene u Zakonu o javnom redu i miru, kojima će se, nadamo se, legalizovati prostituciju i poboljšati njihov položaj. Aktivisti “Preventa” redovno ih obilaze, delimo im kondome, razgovaramo s njima, organizujemo im preglede i testiranja. Mnoge od njih dobile su uz našu pomoć svoja prva dokumenta, strašno je to što te žene, s pravne strane gledano, jednostavno nisu postojale – kaže Nebojša Đurasović, prenosi Blic Žena.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu