Možete da nas pratite
i putem aplikacije za
Besplatno na

„PINK PANTERI VOLE PUBLICITET“ Pljačkaju milione, ne nose skupu odjeću i ne voze dobre automobile

Hronika
Autor:

Foto: MUP RS

Kada opljačkaju radnju dragulja ili satova, oni ne ukradu 1.000 dolara, ili 10.000, već milione i milione. Uprkos tome, vode skroman život, gotovo niko od njih nema ni svoj auto. Uglavnom izgledaju fino, ne prave probleme, normalno su obučeni. Ne nose čak ni pretjerano skupu garderobu, što je, inače, “manir” većine kriminalaca. Ono što rade, rade do perfekcije, i zbog toga su mi interesanti.

Ovako američki novinar Ilan Grinberg opisuje razbojničku grupu “Pink panter”. On je, da bi uradio priču o njenim članovima, protekle nedjelje boravio u Nišu. Želio je da se upozna sa gradom iz kog su potekli neki od članova ove grupe.

Hapšenje Nišlija u Parizu zbog spektakularne pljačke nakita u Dubaiju, kao i u Španiji nakon pljačke zlatare “Gracija”, bio je dovoljan razlog da Ilan baš u gradu na Nišavi potraži elemente za svoju priču. Kroz društveni kontekst, kako kaže, sagledava fenomen “Pink pantera”, pa je zato i o Nišu naučio mnogo, pišu Večernje novosti.

– Niske su plate, nezaposlenost je velika, ali su ipak na ulicama skupi automobili, a na ljudima je skupa odjeća. To su neke od zanimljivosti koje sam odmah uočio, ali o samim “Panterima” malo ko u Nišu želi da govori – priča, za Novosti, Ilan.

– Radim podkast o njima u formi radijskog priloga, ali nije nimalo lako saznati bilo šta o njima. Kada sam prije sedam godina ovdje radio priču o djevojci i mladiću koji su bili članovi “Pink pantera”, razgovarao sam sa profesorom njihove gimnazije. Ispričao mi je da su bili odlični đaci, inteligentni, da im je vladanje bilo primerno, da su im roditelji dobri ljudi, te da niko nije mogao da nasluti da će postati članovi bande. Saznao je to tek posle pljačke u Parizu, kada su mediji objavili njihova imena.”

On kaže da ljudima u Nišu nije prijatno da govore o njima. Čak i njihove komšije tvrde da ih se ne sjećaju. Međutim, Ilan je ubijeđen da mu ni sami “panteri” ne bi zamjerili na tome što radi, jer vole publicitet i slavu.

– Ljudi misle da su oni opasni. Ja ne želim da se borim protiv njih i da napravim od njih neprijatelje. Ja ne vidim razlog zašto bi ih se neko bojao, oni nisu opasni poput narko-dilera ili drugih kriminalaca. Ali ljudi ne žele da se miješaju – dodaje on.

Razgovarao je, kaže, sa inspektorima, taksistima, konobarima, profesorima, komšijama, slučajnim prolaznicima, da bi shvatio zašto mladi, inteligentni ljudi odluče da krenu tim putem.

– Nekoliko novinara lokalnog medija pomoglo mi je da shvatim priču o kriminalnim bandama u Nišu i o tome kako one funkcionišu, ali mislim da se te grupe ne dovode u vezu sa “Pink panterima” – priča nam Ilan.

– Razgovarao sam sa jednim čovjekom koji odlično poznaje trojicu momaka koja su prije tri godine uhapšena u Španiji. Rekao je da su se družili sa njegovim sinovima, da su fini momci koji ne prave probleme po gradu, uopšte nisu neke “gradske face”, već sasvim obični mladići. Da su dio “Pink pantera”, otkrio je tek kada je vidio u medijima – kaže on i dodaje da ova grupa “voli publicitet”.

– Oni su zapravo i dobili taj naziv baš zato što vole slavu. Tokom jedne pljačke oponašali su radnju iz filma “Pink Panter”, zato što vole publicitet, uživaju u tome da mediji od njih prave zvijezde, žele da ljudi znaju o njima. Tako funkcionišu već dvadesetak godina, koliko postoje – rekao je on.

Možete da nas pratite i putem aplikacije za Android ili iPhone/iPad.
Možete da nas pratite i na Facebook stranici

IZDVAJAMO