Ovo je na društvenim mrežama objavio član Predsjedništva SDS i načelnik opštine Istočna Ilidža, Marinko Božović.
Likovi u priči, kako je naveo, su izmišljeni, ali je razgovor zasnovan na stvarnoj hronologiji događaja.
– Banjaluka, proljeće 2021. godine. Učionicom završnog razreda gimnazije odzvanjao je glas profesora istorije. U trećoj klupi do prozora sjedio je Lazar, momak rođen 2003. godine. Pored njega je bio njegov školski drug Igor. Dok je profesor predavao, Lazar se nagnu prema Igoru i tiho prošaputa:
– Jesi li čitao? Kažu da će SNSD vratiti Vojsku Republike Srpske.
– Čitao sam – odgovori Igor.
ОД ОБЕЋАЊА ДО БУЏЕТА!
Свој осврт на недосљедност политике чији су експоненти Жељка Цвијановић и Милорад Додик, када је ријеч о приједлогу и усвајању буџета институција БиХ за 2026. годину, даћу кроз сљедећу причу. Ликови су измишљени, али је разговор заснован на стварној… pic.twitter.com/3UwiTqhTq1
— Marinko Bozovic (@BozovicMarinko) July 23, 2026
Lazar se nasmiješi.
– Imam ogromnu želju da služim vojsku. Ako je stvarno vrate, odmah ću se prijaviti.
Zvono je prekinulo razgovor, ali ne i Lazarovu nadu.
Pet godina kasnije. Banjaluka, ljeto 2026. godine. Lazar ima dvadeset tri godine. U međuvremenu je završio fakultet i bezuspješno pokušavao da pronađe posao. Od konkursa do konkursa, od razgovora do razgovora, uvijek je dobijao isti odgovor: „Javićemo vam se.“
Dok je sjedio u kafiću i prelistavao vijesti, pogled mu zastade na naslovu: „Budžet institucija BiH usvojen. Sredstva za Oružane snage BiH povećana sa 300 na 450 miliona KM“.
Na trenutak je ostao bez riječi. U glavi mu je odjeknuo razgovor sa časa istorije. Tada ga neko potapša po ramenu.
– Lazare, jesi li to ti?
Okrenu se.
– Igore! Odakle ti? Nisam te vidio pet godina.
Pozdraviše se i sjedoše za isti sto.
– Šta ima kod tebe? – upita Lazar.
– Evo, studirao sam jedan fakultet u Italiji. Sad radim u Investiciono-razvojnoj banci Republike Srpske i imam plantažu jabuka u blizini Laktaša.
– Lijepo. Brzo si se snašao.
Miloš se nasmija.
– Ma, znaš kako… tata je malo pogurao. Zaposlio me. Dobra plata, siguran posao. Lijepo se živi.
Lazar je samo spustio pogled na telefon. Naslov je i dalje stajao ispred njega.
Podigao je oči prema Igoru.
– Sjećaš li se onog časa istorije? Kad sam ti govorio da jedva čekam da služim Vojsku Republike Srpske?
– Sjećam se.
Lazar se blago nasmijao.
– Znaš… ja sam stvarno povjerovao.
Pauza je potrajala nekoliko sekundi.
– Danas čitam da oni koji su najavljivali ukidanje Oružanih snaga BiH i vraćanje Vojske Republike Srpske sada usvajaju budžet kojim se tim istim Oružanim snagama povećavaju sredstva za 150 miliona maraka.
Zatvori telefon i tiho reče:
– Izgleda da sam bio budala što sam više vjerovao njihovim riječima nego njihovim djelima.
Neke priče nisu o vojci. Neke priče su o povjerenju, zaključio je Božović.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.