Profesor emeritus Miloš Šolaja ističe da se u društvu jasno zna ko je najmoćniji, te da je generalno ta moć rezervisana za političare. Na pitanje da li profesori imaju moć, Šolaja odgovara odrično.
– Niti ih ko šta pita, a i ako se jave sami, niko ih ne sluša. Ima uticajnih profesora u politici, ali oni su onda političari, a ne akademski radnici. Kod nas univerzitet služi uglavnom tome da studenti formalno studiraju, a ne znam da ikoga išta pita u istinskom, akademskom smislu – rekao je Šolaja.
Profesorica i političarka Jelena Trivić navodi da se iz liste 50 najmoćnijih uvijek može iščitati jasan pregled onoga što se naziva moć u našem društvu.
– Kada bih ja sastavljala tu listu, biću potpuno iskrena, ona bi bila prilično slična vašoj, ako izuzmem svoja lična razmišljanja o nekim ljudima koja su u ovom smislu potpuno nebitna. Tu je presudno koliki uticaj u javnom životu ima ta osoba. Meni se to može sviđati ili ne, ali na vašoj listi je, godinama unazad, prva ličnost konstantno Milorad Dodik. Mi se politički apsolutno razmimoilazimo po ključnim temama, ali to jeste činjenica. Vjerovatno bi i u mom izboru bilo tako, jer je to realnost koju mi, s druge strane političkog spektra, želimo i borimo se da promijenimo. Pretpostavljam da će na ovogodišnjoj listi biti opet tako, ali da već na sljedećoj, nakon oktobarskih izbora, neće – smatra Trivićeva.
Profesor Predrag Mlinarević takođe potvrđuje da je politika sfera u kojoj je kod nas koncentrisana najveća moć.
– Ljudi na tim pozicijama mogu da utiču na donošenje odluka i na određeni način oblikuju kretanja u svim sferama, od ekonomske do društvene. To nije nikakva novost na ovim prostorima. Najveća moć je koncentrisana u političkim partijama, odnosno u njihovim liderima, pogotovo u onima koji su u datom trenutku na pozicijama vlasti – istakao je Mlinarević.
Prema njegovom mišljenju, tom centru moći se prilagođava čitav društveni sistem.
– Ako ste na vlasti, ljudi teže da budu blizu vas. Kod nas je uvriježeno mišljenje da se na takav način može više postići nego nekim drugim putem. Nakon raspada bivše Jugoslavije, gradili smo društvo na principima u kojima vrijednosni sistem nije u potpunosti jasan, niti ga je pratila adekvatna institucionalna infrastruktura. Da budem krajnje iskren, naš odnos prema vrijednostima je generalno licemjeran, deklarativno se zalažemo za njih, a u praksi nerijetko djelujemo potpuno suprotno – objasnio je Mlinarević.
Slično razmišljaju i studenti, iako moć posmatraju i kroz prizmu javnog uticaja.
Lana N., studentkinja četvrte godine, smatra da se moć ne ogleda samo u politici, već i u tome koliko neko kroz ideje, rad i prisutnost u medijima može da utiče na društvo.
– Iz mog ugla, jedan od ljudi koji imaju veliki uticaj u Republici Srpskoj je Draško Stanivuković, jer je uspio da privuče pažnju mlađih generacija i nametne se kao važan faktor u javnom i političkom životu – kaže ova studentkinja.
Njena kolegica sa četvrte godine, Magdalena M., dodaje da su među najmoćnijima trenutno oni koji kombinuju najveći politički i društveni uticaj.
– Izdvojila bih Milorada Dodika kao osobu čije odluke i javni nastupi najviše utiču na kompletnu političku scenu. Bez obzira na različita mišljenja građana, činjenica je da njegov uticaj traje godinama i da direktno oblikuje mnoge procese u društvu – zaključila je Magdalena.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.