Iako je postigao vrtoglavi uspjeh i postao miljenik publike, Bojan Marović je u svojoj 16. godini doživio veliki tragediju od koje se nikada nije oporavio. U emisiji „Preživeli“, Bojan je otvorio dušu Milanu Kaliniću i ispričao detalje iz života u koje javnost do sada nije bila upućena.
– Otac mi je bio bokser, reprezentativac Jugoslavije i šampion bivše zemlje. Stric Dejan takođe, bio je na Olimpijadi. Dejan je poginuo 1985. godine u autobusu kada su išli za Rijeku da boksuju kod Trebinja. Jedino je on tada stradao, a njegov kolega iz ekipe je ostao bez noge. Moj otac se preselio na onaj svet 2001. godine. Imao sam 16. godina, a brat šest – u dahu priča Bojan.
Bojan je uz svog oca bio stalno, pratio ga je na borbama, koje su duboko ostale urezane u njegovom sjećanju
– Otac je bio bokser „Budućnosti“, kada je ona bila strah i trepet. U njegovoj generaciji su bili braća Perunović, braća Marović, braća Mugoša. Bili su juniorski i seniorski prvaci. 1990. godine prešao je u „Partizan. Mečeve sve pamtim i taj bol u stomaku, kada vidiš da se neko bije sa tvojim ocem, često mi je dolazilo da uskočim u ring. On je bio čist tehničar, dok je stric bio veliki fajter, bilo je nevjerovatno gledati ih – priča Bojan.
On ističe da postoji dosta stvari koje je želio da kaže ocu, a nije uspio.
– Nisam stigao nikada da mu kažem toliko stvari, koliko bih mu rekao. Mislio sam da ćemo biti jako matori kada budemo pričali o nekim stvarima. Otac se oženio sa dvadeset godina, a mama me je rodila sa jedva 17. Imati mlade roditelje je velika prednost, a ja sam u tom trenutku izgubio prijatelja i još na taj način – kaže Bojan.
Pjevač objašnjava kako je došlo do tragedije.
– Imao sam 16. godina, moj otac se ubio. Ja znam da on to nije htio, ali je bio trenutak slabosti. Nažalost, tog trenutka kada sam ga pratio posljednji put i kada sam ga spuštao u raku, čini mi se da je tog trenutka otišlo pola mene. Nikada se nisam oporavio od toga, niti mogu. Laž je da vrijeme liječi rane. Ne znam koliko puta sam dolazio na grob, da pričam sa njim, da kažem šta me boli. Brzo poslije tih „Sunčanih skala“, ja nisam više imao svoj život – kazao je.
Bojan Marović, ispričao je voditelju Milanu Kaliniću i da je često u početku, nakon smrti oca, vodio razgovore sam sa sobom, pokušavajući da shvati da li je mogao nekako da spreči tragediju.
– U početku sam vodio razgovore sam sa sobom, misleći da bi se nešto promjenilo da sam u tom momentu bio tu. Onda shvatiš, kako godine idu, to je tako moralo da bude. Neko bi krivio Boga, a on nema nikakve veze sa tim. Jednostavno to je tvoja odluka – nastavlja pjevač.
Bojan je dodaje da ništa nije ukazivalo na tragediju, prenosi Novosti Magazin.
– Ništa nije ukazivalo. Bilo je kao grom iz vedra neba. Mnogo boli nakon toga. Ne mogu reći da sam ljut, jesam možda malo, jer sam smatrao da treba da bude uz mene, ali sam mu oprostio. Ja na „Sunčanim skalama“, nisam zaplakao jer sam dobio nagradu, već zato što sam pored moje majke i pokojne kume, video jedno mesto prazno i to mesto je mene razvalilo. Moja životna borba počinje tog trenutka. Jer ja u tom trenutku imam 16. godina i brata od šest. A prva bolna situacija nastaje, kada se on te godine upisuje u prvi razred osnovne. Upisujem ga ja, a ne otac. Ja sam preuzeo tada ulogu mog oca. Kada se okrenem iza sebe, ja sam veoma bogat čovjek, jer me podigla žena koja je zaista velika majka, veliki car i prijatelj.
Bojan otkriva da su tragedije obilježile njegov život i da je zbog svih tih bolnih dešavanja, prestao da kupuje cvijeće, jer ga miris asocira na groblje.
– Baba je sahranila dvoje djece, a djeda je preminuo nekoliko godina prije mog oca. U tom periodu mi je bilo toliko muka od groblja. I dan danas ne idem na groblje, ne mogu. Nikada više poslije toga nisam kupio cvijeće, jer me njegov miris asocira na sve to. Shvatio sam da je život jedna velika borba i shvataš koliko ovaj meč traje. Ja sam možda još uvijek u nekoj drugoj, a ima ih tri – dodao je.
Ubrzo nakon očeve smrti,usledila je vrtoglava popularnost Bojana Marovića.
BONUS VIDEO:
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu