Ne znam samo na šta se žali. Na to što mi je ubio dijete?! – iznenađen je Mileusnić i dodaje da je Đurović osuđen na osnovu dokaza.
– Ubici mog djeteta želeo bih “oko za oko, zub za zub”… Međutim, sada je drugo vrijeme. Voleo bih da bude do kraja života u zatvoru ili bar mog… – počinje svoju ispovest Mileusnić za Telegraf.rs.
Tog 27. januara 2019. godine bio je kod kuće kada ga je prijatelj pozvao i rekao: “Jesi li čuo, Miloš ti je ubijen?!”
– Taj dan nikada neću zaboraviti. Posle toga kreće borba na sudu koja pojačava sve te rane i produbljuje ih. Dvije i po godine trajalo je suđenje. Svaki odlazak na ročište bio je kao da mi ponovo ubijaju dijete – tvrdi Mileusnić.
– Na prvom ročištu sam prvi put vidio ubicu mog sina. Unio mi se u lice i rekao: “Šta je bilo!?” U tom momentu osjećao sam se kao da sam i ja bio mrtav. Nisam mogao da se pomjerim. Ljudi pomisle ubiću ga, da imam nož isekao bih ga… Ali to vam je takav gubitak snage, takva depresija da vam ne mogu opisati. A Neđeljko je bio bezosećajan i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo – dodaje Mileusnić.
Tokom suđenja Goran je samo strepio na koliko godina će biti osuđen ubica njegovog sina.
– Strepio sam da li će dobiti 10 ili 15 godina… Bio sam zaokupljen samo da za ubistvo mog deteta ne dobije 15 godina… Ni 40 godina ne može da opravda ovo što je uradio. Sve osim doživotnog zatvora je njegova privilegija – tvrdi Mileusnić.
Pravni tim osuđenog Neđeljka Đurovića uložio je žalbu na presudu i o njoj danas odlučuje Apelacioni sud.
– Ne znam samo na šta se žali. Na to što mi je ubio dijete ?! – iznenađen je Mileusnić i dodaje da je Đurović osuđen na osnovu dokaza.
– Nakon što je kuhinjskim nožem dugačkim 19 centimetara ubio moje dijete, otišao je u piljaru i platio krvavom nočanicom. Policiju je odveo na mjesto gdje je bacio nož. Sve kamere su ga snimile. Ne znam šta je sporno… – priča Mileusnić kome pogled ide ka slici sina koja se nalazi u sobi.
Nesrećnog oca najviše potresa činjenica kolike je bolove trpio njegov sin nakon ubadanja.
– Čuo sam da je sam sebe hrabrio rečima: “Izdrži, izdrži…” Međutim, kao medicinski radnik znao sam da nije bilo šanse da preživi – dodaje Mileusnić.
Otac ubijenog studenta kaže da su mu najteža jutra bez Miloša, piše Telegraf.rs.
– Uveče se nadam da ću zaspati i da se neću probuditi – kaže Mileusnić i dodaje da mu je stalno pred očima slika mrtvog sina.
– Vidio sam ga kako leži u kovčegu. Prekrštenih ruku. Bio je isto tako lep… – jedva izgovara Mileusnić i dodaje “poljubite sina, zatvorite kovčeg i to vam je to”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu