Njihove studije trajale su tokom potresnih ‘90-ih, koje su ostale upamćene po siromaštvu i nemaštini. U prilog tome govori i priča koju je Sergej Trifunović ispričao.
– Imali smo situaciju Nenad Jezdić i ja. On je iz Valjeva, ja iz Užica, on je godinu dana iza mene na Akademiji. Idemo kući, zadnji voz, nemamo para. Mi samo znamo da moramo kući. Gladni smo, to je 1992. godina. Ulazimo u voz i molimo Boga da prođe kondukter. Pun je voz seljaka, vuku robu. Ali ulazi kondukter, kaže: “Karte!” Jezdić i ja nemamo nikakav dogovor i sve je čista improvizacija. Kažem Jezdiću: “Daj karte čovjeku!” On: “Kod tebe su”, ja: “Je l’ me za******?” “Kod tebe su.” “Nisu, dao sam ti karte pred ulazak u voz.” Ustasmo, kreće tuča: “Dao sam ti svoje pare, p…a ti materina!” Ljudi skočiše da nas razdvajaju: “Momci, nemojte!” I ode kondukter – rekao je Sergej Trifunović, prenosi Blic.
– Zapalimo pljuge on i ja i ćutimo. Seljaci stoje i ćute. Kad uđeš u voz, izbjegavaš da kažeš šta studiraš stvarno. Odgovoriš da studiraš pravo ili ekonomiju i niko te dalje ništa ne pita. Ako kažeš da studiraš glumu, naj… si. Tako smo i Jezda i ja rekli da studiramo pravo. A ovi seljaci na to: “A jeste glumci, mamu vam vašu” – dodaje on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu